ZDRAVSTVENA KRIZA POGODILA BUDŽET SRBIJE VIŠE OD OČEKIVANJA, pokazuje novi rebalans budžeta, upozorava Fiskalni savet

Predloženi rebalans pokazuje da je zdravstvena kriza pogodila budžet Srbije znatno više od očekivanja pa će biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Kako se ističe, rebalansom je predviđen rekordno visok deficit republičkog budžeta od 483 milijarde dinara što čini 8,8 odsto BDP, dok je na nivou opšte države planiran deficit od 492 milijarde dinara odnosno 8,9 odsto BDP.

Fiskalni savet ističe da je ovo ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci. Isto tako, komparativna analiza pokazuje da će deficit Srbije u 2020. biti i među najvećim u regionu centralne i istočne Evrope (gde će u proseku deficiti budžeta iznositi 7,5 odsto BDP).

Fiskalni savet smatra da je značajan deo deficita u 2020. nastao zbog potrebe da se ulože znatno veća budžetska sredstva za nabavku neophodne opreme i unapređenje zdravstvene infrastrukture, što je posledica dugogodišnjih nedovoljnih ulaganja u zdravstvo.

Fiskalni savet takođe smatra da su plate u javnom sektoru nerealno povećane, iako će u ovoj godini Srbija ostvariti po svoj prilici pad BDP od oko 1,5 odsto.

U analizi se ističe da su kredibilno planirani osnovni makroekonomski agregati, iako u Fiskalnom savetu smatraju da bi pad BDP mogao da bude oko 1,5 odsto. Isto tako, moguće je da će budžetski deficit biti i manji od planiranih 8,8 odsto BDP. Fiskalni savet pozitivno ocenjuje što javne investicije u infrastrukturu nisu umanjene u krizi, a čak su ovim rebalansom i uvećane i to za oko 230 miliona evra, iako je većina tog novca planirana za izgradnju novih kovid bolnica.

Veliki troškovi korona krize

Takođe se ocenjuje da je država relativno brzo reagovala na zdravstvenu krizu i usmerila sredstva za ove namene, a pozitivno je što u aktuelnoj krizi nije došlo do smanjenja investicija u saobraćajnu infrastrukturu.

Fiskalni savet smatra da nisu dovoljno transparentni javni rashodi u rebalansu budžeta, s obzirom da je on povećan za oko 850 miliona evra. Kako se ističe u analizi, Fiskalni savet je očekivao da će Srbija imati manji deficit budžeta, posebno ako se uzme u obzir da će Srbija imati pad BDP od samo 1,5 odsto u ovoj godini u poređenju sa regionom CIE koji će imati prosečan pad od 5 odsto.

Kako se upozorava, zbog visokog budžetskog deficita, javni dug Srbije će u ovoj godini biti povećan sa 53 odsto BDP na oko 60 odsto BDP, što je visok nivo za Srbiju. Takođe se konstatuje da je veći deo deficita budžeta u ovoj godini od 4,2 milijarde evra finansiran zaduživanjem i povećanjem javnog duga, dok je delimično finansiran i iz sopstvenih sredstava.

Kako se ukazuje u analizi, da bi Srbija zaustavila dalji rast javnog duga i počela da ga smanjuje u narednim godinama, potrebno je oštro smanjenje fiskalnog deficita već u narednoj godini i to na nivou od oko dva odsto BDP. Fiskalni savet smatra da ne treba biti ni previše optimističan po pitanju stopa privrednog rasta u narednoj godini, i da ne bi trebalo planirati veći rast od četiri odsto BDP, posebno zbog neizvesnog daljeg kretanja zdravstvene krize i njenog uticaja na ključna makroekonomska kretanja, poput priliva investicija ili rasta proizvodnje.

Fiskalni savet smatra da je najvažnije sidro za fiskalnu stabilnost u 2021. čvrsta kontrola plata u javnom sektoru.