ZEMLJE SA PRETHODNIM ISKUSTVOM SA EPIDEMIJAMA BOLJE UPRAVLJALE SITUACIJOM SA KORONOM, ocenjuje se u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma

Zemlje sa naprednom digitalnom ekonomijom i razvijenim digitalnim veštinama, robusnim mrežama socijalne sigurnosti i prethodnim iskustvom u bavljenju epidemijama, bolje su upravljale uticajem pandemije na svoje ekonomije i građane – ključni je zaključak upravo objavljenog specijalnog izdanja Izveštaja o globalnoj konkurentnosti koji, inače, tradicionalno objavljuje Svetski ekonomski forum (WEF).

Ovo, posebno izdanje Izveštaja je kao svoj lajtmotiv imalo pitanje – kako se države širom sveta snalaze na putu oporavka, ali i kako će proširiti svoje aktivnosti kako bi u momentu oporavka globalne ekonomije bile spremnije da prošire svoj fokus i van tog, za sada još uvek ključnog ,ali ipak vrlo uskog cilja – povratka rastu.

U upravo objavljenom dokumentu WEF daju se prioriteti za oporavak i oživljavanje, procenjuju aktivnosti koje su pomogle zemljama da efikasnije upravljaju pandemijom i pruža analiza koje su zemlje najbolje spremne za ekonomsku tranformaciju ka sistemima koji kombinuju kao ciljeve – produktivnost, razvoj ljudskih, ali i ekoloških resursa.

Neke zemlje bile spremnije

Istraživanje koje je sproveo WEF pokazao je da su zemlje sa naprednim digitalnim ekonomijama poput Holandije, Novog Zelanda, Švajcarske, Estonije i SAD bile uspešnije u održavanju svojih ekonomija, obzirom da je bilo najjednostavnije da njihovi zaposleni rade od kuće.

Takođe, analiza je pokazala da su države sa robusnim mrežama socijalne zaštite, poput Danske, Finske, Norveške, Austrije, Luksemburga i Švajcarske bile u boljem položaju, jer su u prethodnom periodu od gotovo godinu dana pandemije uspevale da pruže podršku onima koji nisu mogli da rade. Slično tome, zemlje sa snažnim finansijskim sistemima kakve su Finska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Singapur ili SAD jednostavnije su našle put kako bi upumpale dodatna sredstva sektoru malih i srednjih preduzeća, sprečavajući tako njihovu nesolventnost.

Istraživanje je pokazalo da su zemlje koje su imale prethodna iskustva sa SARS i epidemijama sličnih virusa, imale uspostavljene bolje protokole i tehnološke sisteme koji su im omogućili da se sa pandemijom Covid-19 bolje uhvate u koštac, a to je slučaj sa Južnom Korejom i Singapurom.

I, najzad, države koje su imale potencijal da uspešno planiraju i integrišu zdravstvenu, fiskalnu i socijalnu politiku bile su relativno uspešnije u ublažavanju efekata krize od drugih. Među ovim zemaljama su Singapur, Švajcarska, Luksemburg, Austrija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Kako su izveštaji WEF delom bazirani na anketiranju privrednika širom sveta, prema rečima generalne direktorke Svetskog ekonomskog foruma Sadia Zahidi, poslovni lideri u naprednim ekonomijama zabeležili su povećanu tržišnu koncentraciju, značajniji pad konkurencije u sektoru usluga, smanjenu saradnju među kompanijama i smanjenje dostupnosti kvalifikovanih radnika na tržištu rada kako se ubrzavao prelazak na digitalni rad od kuće. Pozitivna strana je, kako ističe Zahidi, da su lideri videli snažan odgovor vlada na promene, poboljšanu saradnju unutar kompanija i povećanu dostupnost rizičnog kapitala.

Na tržištima i ekonomijama u razvoju, poslovni lideri su primetili rast poslovnih troškova povezanih sa mogućom korupcijom, smanjenje nezavisnosti u sudstvu, dalje smanjenje konkurencije i rastuću dominaciju na tržištu, kao i stagniranje poverenja u političare. I oni su izrazili pozitivne stavove o odgovorima svojih vlada na promene, saradnji unutar kompanija i dostupnosti rizičnog kapitala. Takođe, primetili su i povećanje kapaciteta za privlačenje talenata, što bi moglo da pomogne u ovom periodu većeg korišćenja digitalnih alatki na tržištu rada.

„Tokom ovog vremena duboke neizvesnosti, zdravstvena kriza i ekonomski pad prisilili su na temeljno preispitivanje rasta i njegovog odnosa prema životu ljudi i sudbini planete. Kreatori politike imaju sada izvanrednu poliku da iskoriste trenutak i oblikuju nove ekonomske sisteme koji su visoko produktivni, a u isto vreme vode ka zajedničkom prosperitetu i održivosti životne sredine“, komentar je generalne direktorke Svetskog ekonomskog foruma.

Putevi oživljavanja

Izveštaj razmatra i puteve za oživljavanje i transformaciju u četiri oblasti: povoljno poslovno okruženje, ljudski kapital, tržište i inovacije.

Preporučuje se naime, da vlade daju prioritet poboljšanju pružanja javnih usluga, planu upravljanja javnim dugom i proširivanju digitalizacije. Dugoročno, preporučuju se progresivniji porezi, nadogradnja komunalnih preduzeća i izgradnja ekološki prihvatljive infrastrukture.

Kada je u pitanju ljudski kapital, autori izveštaja zalažu se za postepeni prelazak sa šema preusmeravanja na kombinaciju proaktivnih ulaganja u nove prilike na tržištu rada, povećanje broja programa prekvalifikacija i usavršavanja, kao i socijalno sigurnosnih mreža koje pomažu u oporavku. Dugoročno gledano, lideri bi trebalo, smatraju u WEF, raditi na ažuriranju obrazovnih programa, reformi zakona o radu i poboljšanju upotreba novih tehnologija i upravljanja talentima.

Iako su finansijski sistemi postali znatno stabilniji od prošle finansijske krize 2009. godine, jasno je da oni moraju postati inkluzivniji, jer rastuća tržišna koncentracija i prisutno podizanje barijera za kretanje roba i ljudi rizikuju da ometaju transformaciju tržišta. U Izveštaju se preporučuje uvođenje finansijskih podsticaja za kompanije kako bi se uključile u održiva i inkluzivna ulaganja, uz istovremeno ažuriranje zakonskog okvira za antimonopolsko ponašanje.

Autori izveštaja konstatuju da, iako je preduzetnička kultura cvetala u protekloj deceniji, stvaranje novih firmi, revolucionarnih tehnologija, proizvodi i usluge kod kojih se ove tehnologije primenjuju su zaostale. U Izveštaju se preporučuje državama da prošire javne investicije u istraživanje i razvoj, istovremeno ih podstičući u privatnom sektoru. Dugoročno gledano, države bi trebale podržati stvaranje „tržišta sutrašnjice“ i motivisati kompanije da prihvate različitost kako bi poboljšale kreativnost i relevantnost tržišta.

Bez rangiranja privreda

Svetski ekonomski forum odlučio je da ove godine ne radi svoje tradicionalno rangiranje prema indeksu konkurentnosti svetskih ekonomija.

„Indeks globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma suspendovan je za 2020. godinu. Time smo želeli da skrenemo pažnju na vanredna dešavanja u ovoj godini i potrebu za objedinjenim globalnim naporima da se suočimo sa zdravstvenom krizom i njenim socioekonomskim posledicama.

Izdanje Indeksa globalne konkurentnosti za 2021. godinu vratiće se referentnim vrednostima, pružajući svakako redefinisan okvir usmerenja na budući ekonomski rast“, navode u Svetskom ekonomskom forumu.