Žene češće nego muškarci posećuju second hand radnje

Iako vam se možda čini da kada šetate gradom na skoro svakom drugom ćošku ugledate second hand radnju, ipak podaci pokazuju da i nema mnogo prodavnica polovne garderobe u Srbiji. Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall ukupan broj aktivnih second hand radnji u Srbiji je 982.

Takođe, prošle godine je zabeleženo nešto više otvorenih nego zatvorenih prodavnica polovne odeće.

Kako modna proizvodnja ima poguban uticaj na životnu sredinu, second hand radnje bi trebalo da budu jedan od načina da se zagađenje smanji.

Tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene bašte pokazuju podaci Circular Economy Action Plan (NCEAP, 2020).

Kada je reč o potrošačkim navikama u Srbiji, istraživanje Centra za unapređenje životne sredine pokazuje da veći deo ispitanika garderobu ipak kupuje u prodavnicama svetskih brendova.

Gde najčešće kupujete odeću (procenti)?

Natpolovičan broj ispitanika, više od 60 odsto, odeću najčešće nabavlja u prodavnicama globalnih brendova. Nemali broj ispitanika, više od 16 odsto, najčešće kupuje u prodavnicama polovne odeće (second hand), dok nešto manji broj njih preferira kupovinu u radnjama domaćih proizvođača (13.4 odsto).

Takođe, u Srbiji se odeća kupuje i online kao i na pijacama, za koje se najčešće opredeljuje 1.6 procenata, odnosno 0.6 odsto ispitanika.

Kada se ispitanici razgraniče po polu, žene i muškarci najviše se razilaze po dve stavke. Dok muškarci odeću radije kupuju u radnjama globalnih brendova (70,4 odsto prema 60,4 procenta), žene primetno više koriste kupovinu u prodavnicama polovne odeće (16,8 odsto prema 9,2 odsto). Istraživanje, takođe potvrđuje donekle poznatu činjenicu da su muškarci manje skloni da idu u potragu za odećom mimo priložene mape mesta, odnosno obrazaca kupovine.

Kao što se i moglo pretpostaviti, najmlađi ispitanici (18-30 godina), u odnosu na preostale starosne grupe, najčešće praktikuju kupovinu u radnjama globalnih robnih marki (62,9 odsto). Za razliku od njih, najstariji ispitanici znatno manje kupuju u takvim prodavnicama (51,4 procenta).

Kada je reč o online kupovini najviše se za ovakvu vrstu nabavke odlučuju oni koji imaju više od 46 godina. Njihovi načini kupovine su najraznovrsniji, tako da čitavih 11 odsto ispitanika koji imaju 46 i više godina odeću kupuje negde drugde mimo ponuđene tipologije. Ispitanici koji imaju između 31 i 45 godina kupuju u radnjama domaćih proizvođača (15,8 odsto), što je nešto malo više u odnosu na ostale dve starosne kategorije.

Gde u Srbiji najčešće završava polovna garderoba?

Na kraju potrošačkog ciklusa uvek se postavi pitanje šta da radimo sa odećom koju više, iz nekog razloga, nećemo da nosimo.

Istraživanje pokazuje da u Srbiji postoji zavidan nivo kulture poklanjanja odeće, naime, više od 55 odsto ispitanika najčešće upražnjava takav obrazac odnošenja prema iznošenoj odeći.

Istovetan procenat ispitanika, bezmalo 16 odsto, najčešće poseže, s jedne strane, za čuvanjem odeće u ormaru i, s druge, za doniranjem odeće. Znatno manji broj ispitanika (3,7 odsto) sklon je da baci iznošenu odeću, dok najmanji broj njih nastoji da je proda (2,2 procenta).

Šta najčešće radite sa odećom koju više ne nosite (procenti)?

Dok su muškarci skloniji da odeću koju više ne nose smeste u ormar (23,7 odsto prema 15,3 procenta), žene radije posežu za doniranjem iste (16,5 odsto prema 9,2 procenta).

Što su ispitanici mlađi to su, pomalo neočekivano, skloniji da čuvaju odeću koju više ne nose.

Proporcionalno tome, najstariji ispitanici radije doniraju takvu odeću (23,6 odsto) od ispitanika između 18 i 30 godina (14,7 odsto). S druge strane, istraživanje Centra za unapređenje životne sredine pokazuje da su sve starosne kategorije natpolovično sklone da poklone odeću koju više ne nose, pri čemu su ispitanici sa 46 i više godina najdarežljiviji  čak 59,7 odsto poklanja iznošenu garderobu.