10 evropskih zemalja kojima u 2021. preti najveća nezaposlenost

Nove ekonomske prognoze Međunarodnog monetarnog fonda prilično su optimistične kada je u pitanju rast privredne aktivnosti. Taj optimizam, bar prema projekcijama Fonda ne prate i očekivanja kada je u pitanju stopa zaposlenosti.

Nije poznato da li su stručnjaci Fonda računali da će u ovoj godini svetska ekonomija imati veću produktivnost, pa će uspevati da, uz manji broj zaposlenih ostvari solidne stope privrednog rasta. Ovaj odnos, koji ukazuje na moguću veću produktivnosti važi gotovo za ceo svet, pa i zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju.

Prema mišljenju profesora ekonomije Jurija Bajeca, očekuje se da će ovu godinu, uz veći privredni rast u odnosu na prethodnu godinu, obeležiti i veća produktivnost.

“Pandemijsko vreme donelo je svuda u svetu, pa i kod nas, određena prestrojavanja u načinu poslovanja, veći upliv digitalizacije i novih tehnologija, kao i izvesne strukturne promene. Pored toga, postoji i određena mala nesrazmera između povećanih privrednih aktivnosti i potreba za novom radnom snagom. U tom smislu, može se očekivati da će, na određeni način, veća zaposlenost doći nešto kasnije u odnosu na rast privredne aktivnosti. Ali, svakako veća produktivnost u post kovid periodu biće naša realnost”, ističe u razgovoru za portal Biznis.rs prof. Bajec.

Ono što je primetno u nalazima koje je izneo MMF je da se u četvrtom kvartalu prošle godine beleži manja nezaposlenost. U Francuskoj, recimo, stopa nezaposlenosti vratila se na osam odsto, što je bio procenat onih koji su evidentirani kao nezaposleni u 2019. godini. Praktično, statistika je pokazala da je u četvrtom, u odnosu na treći kvartal 2020. godine u Francuskoj bilo 1,1 odsto manje nezaposlenih. Nažalost, kako statistika ponekad može da zavara, tako je i ovoga puta pad broja nezaposlenih samo rezultat činjenice da su mnogi ljudi u Francuskoj odustali od traženja posla, zbog dugog perioda zaključavanja.

Zapravo, prave posledice zatvaranja gradova zbog pandemije moći će biti sagledane kada se država povuče iz aktivne i intenzivne podrške privredi. Mnogim merama, vlasti širom Evrope ograničile su štetu, ali uvele i delimičnu nezaposlenost, odnosno odlaganje bankrota i otpuštanja. Kako zaista stvari stoje, znaće se, verovatno tek u 2022. godini.

Kriza će, prema projekcijama MMF, verovatno posebno pogoditi tržišta rada u južnoj Evropi, odnosno u Grčkoj, Španiji, Srbiji, Italiji, Hrvatskoj. Mada, očekuje se i da zemlje na severu, poput Finske i Švedske zabeleže visoke stope nezaposlenosti. Pretpostavka je i da će Francuska ove godine imati stopu nezaposlenosti od 9.1 odsto. Nemačka i Velika Britanija će verovatno imati ograničenu štetu zbog gubitaka radnih mesta, sa stopama nezaposlenosti od 4,4 odsto, odnosno 6,1 odsto.

U Evrozoni, kao celini, MMF predviđa stopu nezaposlenosti od 8,7 odsto u 2021. godine, što je 0,9 procenata više nego prošle godine. Podsetimo, u isto vreme, rast BDP u Evrozoni projektovan je na 5,8 odsto u ovoj godini.

10 evropskih zemalja kojim preti najveća stopa nezaposlenosti

1. Španija –    2020. godine – 15,5%  2021.godine – 16,8 %

2. Grčka   –     2020.godine – 16,4%  2021.godine – 16,6 %

3. Srbija  –      2020.godine – 13,3%  2021. godine – 13 %

4. Italija  –      2020.godine – 9,1%    2021. godine – 10,3%

5. Hrvatska – 2020. godine – 9,2 %  2021. godine – 9, 4 %

6. Francuska – 2020. godine – 8,2%  2021. godine – 9,1%

7. Švedska  –  2020. godine – 8,3%   2021. godine – 8,7 %

8. Ukrajina –   2020.godine –  9 %     2021. godine – 8,6 %

9.  Finska –     2020. godine – 7,8 %  2021. godine – 8,6%

10. Litvanija – 2020. godine – 8,9 %  2021. godine – 8,6 %

izvor: MMF

Međunarodni monetarni fond predviđa da će se u Americi smanjiti stopa nezaposlenosti u ovoj godini, i to sa prošlogodišnjih 8,1 odsto, na 5,8 procenata.

Za sada se u Americi, uprkos vrlo dobrim reakcijama investitora na predlog Bajdenovog programa, još uvek beleži izuzetno veliki broj podnetih zahteva za naknadu za nezaposlene.

Prema pisanju agencije Bloomberg, broj stanovnika SAD koji su samo tokom prošle nedelje zatražili pomoć za nezaposlene bio je 744.000. Takođe, konstatuje se da je, od početka pandemije, marta 2020. godine podneto oko 84 miliona zahteva za naknadu u slučaju nezaposlenosti, što je dvostruko više od ukupnog broja onih koji su pomoć primali tokom Velike recesije 2009. godine.