Aerodrom Zlatibor gradiće se putem koncesije i otvoriće do 5.000 radnih mesta

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović izjavio je da će aerodrom na Zlatiboru biti izgrađen kroz model koncesije na 25 do 50 godina, zavisno od pregovora sa potencijalnim operaterima.

“Investicija ne opterećuje budžet opštine niti države – dolazi od strateških partnera koji će upravljati aerodromom i plaćati godišnju koncesionu naknadu opštini. U ovoj godini ulaganja su ograničena na izradu master plana, što je najveći izdatak u ovoj fazi”, izjavio je Stamatović za lokalne Zlatiborske vesti.

Aerodrom je projektovan od strane dokazanog domaćeg ekspertskog tima koji je na Aerodromu “Nikola Tesla” uradio razvojne projekte vredne više od milijardu evra. Razvoj je fazan, po modelu koji se pokazao najuspešnijim na sličnim planinskim destinacijama u Evropi, kazao je on.

Početak će biti namenjen malim električnim letelicama i eVTOL vazdušnim taksijima za kratke prevoze do same destinacije, aerodrom će poslovati po „net-zero konceptu“, što znači da energiju proizvodi iz čistih izvora i kompenzuje sve emisije, pa na kraju nema negativan uticaj na životnu sredinu.

Posebna specifičnost je RVT tehnologija, sistem daljinske kontrole letenja gde kontrolori ne sede u fizičkom tornju, već upravljaju saobraćajem iz udaljenog centra koristeći kamere visoke rezolucije i senzore.

Stamatović kaže da su očekivanja da aerodrom bude multiplikator lokalne ekonomije.

“Sam aerodrom će direktno zaposliti oko 100 ljudi na operacijama, bezbednosti, održavanju i administraciji. Međutim, kroz indirektne i posledične efekte ukupan broj novih radnih mesta biće između 2.600 i 5.000. Ta radna mesta nastaju u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, transportu i logistici, maloprodaji i uslugama, gradnji i infrastrukturi, kao i u turizmu i organizaciji događaja”, naveo je on.

Kako ističe, iskustva iz Alpa su nedvosmislena jer u Kuršavelu i Samedanu svaki uloženi evro generiše između 5 i 7 evra dodatne vrednosti. Na Zlatiboru to znači direktan uticaj na rast BDP-a regiona i povećanje prosečne potrošnje po gostu.

Fokus lokalne vlasti je da aerodrom doprinese pre svega kvalitetu gostiju, odnosno da privuče premijum i MICE goste. MICE je akronim od engleskih reči koje u prevodu znače sastanci, nagradna putovanja, konferencije i sastanci, što pokazuje da Stamatović priželjkuje porast gostiju iz poslovnog sveta i visokog platežnog ranga.

“Želimo goste koji dolaze tokom cele godine, troše više i traže viši nivo usluge. Kuršavel, Samedan, Megev i Cel am Ze pokazuju identičan efekat. Mali planinski aerodromi privlače goste sa prosečnom potrošnjom od 500 do 1.500 evra dnevno i produžavaju sezonu na 10 do 12 meseci. I mi želimo isti profil gostiju – one koji traže ekskluzivnost, brzinu i visok nivo usluge. To je održiviji model razvoja i donosi veću vrednost lokalnoj zajednici”, kaže prvi čovek opštine Čajetina.

U savremenom turizmu vreme je postalo važnija valuta od cene. Gosti iz premijum i MICE segmenta biraju destinacije koje su brzo i lako dostupne. Razlika između dva i po sata vožnje i 35 minuta leta nije samo logistička nego psihološka i tržišna. Aerodrom ne donosi samo infrastrukturu, već potpuno novu tržišnu poziciju koja omogućava prelazak na celogodišnji premijum i poslovni turizam, objašnjava Stamatović.

Na pitanje zašto novi aerodrom a ne Ponikve, kaže da su Ponikve već decenijama simbol propuštene šanse. “Postoje infrastrukturni i bezbednosni problemi koji sprečavaju njihov razvoj po međunarodnim standardima. Umesto da čekamo neizvesnost, odlučili smo da idemo napred kroz novu, racionalnu i dugoročno održivu investiciju. To nije politička, već razvojna odluka u interesu svih”.