Ako se nešto štetno nalazi u hrani, o tome brigu vode sami potrošači

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) nedavno je dala preporuku da aditiv koji se koristi u slatkišima i kolačima „više ne treba da se smatra sigurnim“ za konzumaciju. Ovaj nadzorni organ Evropske unije naveo je da široko korišćeni emulgator, poznat kao veštačka boja E171, koja se često može naći na etiketama pojedinih prehrambenih proizvoda, sadrži nanočestice titanijum-dioksida. Upotreba ovog aditiva u hrani obustavljena je u Francuskoj još prošle godine.

Emulgatori su aditivi koji se koriste u industriji hrane, pre svega da se obezbedi produženi vek namirnica, da se poboljšaju izgled i ukus, i tako budu privlačniji za konzumiranje. Postoje liste emulgatora koji nisu štetni u određenim količinama, mada nije naznačeno koje su količine štetne i sistematizovane po grupama bolesti, odnosno organima na kojima prave oštećenje. U blažoj formi aditivi mogu da izazivaju glavobolje, migrene, alergije, zadržavanje tečnosti, oticanje, tahikardiju, povećanje pritiska i druge zdravstvene probleme.

„E 171 se uglavnom koristi kao sredstvo za izbeljivanje u slatkišima, žvakaćim gumama, glazurama za poslastice, ali i u kozmetičkim proizvodima, i u industriji boja i lakova. Ne preporučuje se za ljudsku upotrebu, jer sadrži nanočestice titanijum-dioksida, koje su veoma sitne i ne vide se golim okom. Istraživanjem u Francuskoj još je 2017. godine utvrđeno da upotreba E 171 ostavlja štetne posledice i da se ne preporučuje u ishrani, jer oštećuje DNK u ćeliji, prolazi kroz zid creva i tako oštećuje creva i ulazi u krv, a i taloži se i remeti organe. Takođe se resorbuje i kroz kožu preko kozmetičkih proizvoda“, objašnjava za Biznis.rs nutricionistkinja Branka Mirković.

Posle istraživanja u Francuskoj i pregleda dokaza, EFSA je donela odluku da titanijum-dioksid nije bezbedan aditiv za hranu, međutim, Evropska komisija i države članice same će doneti odluku o zabrani u svojim državama.

„Industrija hrane u svetu je veoma moćna i ekonomski važna grana sa visokim profitom. Nije racionalno očekivati da će se promeniti načini proizvodnje i korišćenja aditiva. Preporuka o nekorišćenju ne obavezuje da se E 171 koristi u prehrambenoj industriji, a posebno nije određeno u kojim količinama po proizvodu. U Srbiji je situacija neujednačena, zavisi od proizvođača do proizvođača. Pojedini pooštruju preporuke, a isto tako postoje i velika kršenja kod određenih proizvođača. Što se tiče velikih lanaca trgovine, većina pripada inostranim vlasnicima i ponuda sigurne hrane je raznolika. Nije tajna da postoje proizvodi koji se prodaju u EU i imaju više standarde, a na tržišta van EU prehrambeni i ostali proizvodi se manje kontrolišu, lošijeg su kvaliteta, a često i sa oznakom za tržišta van EU. Nije tajna da se razlikuju i lekovi, kao i hemijski proizvodi“, istakla je naša sagovornica.

Kako Mirković kaže, poseban problem jeste uvoz prehrambenih poluproizvoda, odnosno kada naši proizvođači završavaju proces proizvodnje, tu su deklaracije vrlo problematične, kao i kontrola takvih proizvoda.

„Ko nas štiti i kako da se štitimo od nesavesnih proizvođača? Potrošači ne treba da očekuju da ih neko štiti, potrebno je da počnu da razmišljaju šta kupuju, šta jedu i to je najbolja odbrana od hemije u hrani – ne kupovati takve namirnice, a to je i preventiva zdravlja. Ljudi dobrovoljno kupuju, niko ih ne tera, reklame namamljuju i pogrešno predstavljaju industrijski obrađene namirnice. Potrebno je da budemo svesni, odgovorni i konzumiramo hranu koja hrani organizam i donosi zdravlje. Treba maksimalno izbegavati industrijski obrađenu hranu, a posebno one proizvode koji nisu hrana, kao što su grickalice, poslastice, sokovi, koka kola, energetska pića i tome slično. Hrana koja ima duži rok trajanja sadrži više hemijskih dodataka – aditiva i emulgatora“, upozorava nutricionistkinja.

Dodala je da se negativne zdravstvene reakcije na hranu pojavljuju sporo, da je potrebno dosta vremena da bi se pokazale, kao i da je teško dokazati da je to od konzumiranja industrijski obrađene hrane.

„Kupujte svesno i promišljeno, razmislite dobro, jer ste vi odgovorni za svoje zdravlje. Čak i ako ste pročitali sitna slova na nekom proizvodu, koja ukazuju koliko isti sadrži emulgatora, znate li koji su emulgatori manje ili više štetni i u kojoj količini? Počnite trajno da razmišljate o tome da li je žvaka ili neka poslastica ili drugi proizvod bezopasan“, naglasila je Mirković.

Ona ističe da postoji jasna klasifikacija emulgatora, pa osim grupe koja nije štetna za zdravlje, postoje i toksične grupe, opasne po zdravlje, sumnjive, koje izazivaju karcinom i slične bolesti.

„Pitanje je koliko smo bezbedni kao potrošači i da li je potrebno da sve ovo znamo kako bismo kupovali u prodavnicama, kao i ko kontroliše proizvođače i koju količinu emulgatora koriste i da li smo upozoreni da postoji mogućnost za pojavu određenih zdravstvenih simtoma i bolesti. Ako očekujete upozorenje na proizvodu, to sigurno nećete videti, a o tome da li ćete nešto kupiti sami odlučujete. Opasnost po zdravlje postoji, potrebno je duže vreme da se konzumiraju određene namirnice koje sadrže razne emulgatore, a isto tako je važno i kolika je količina namirnica, pa u odnosu na zdravlje, genetske predispozicije. O tome postoje retke studije koje upozoravaju“, zaključuje Mirković.