Aktivnost sektora usluga u SAD porasla u oktobru

Aktivnost američkog sektora usluga porasla je u oktobru zahvaljujući rastu novih porudžbina, ali je slaba zaposlenost ukazala na i dalje mlako stanje na tržištu rada, pogođeno neizvesnošću i posledicama carina na uvoz.

Prema podacima Instituta za upravljanje nabavkama (ISM), indeks poslovne aktivnosti u uslužnom sektoru porastao je sa 50,0 na 52,4 poena, što je iznad očekivanja analitičara koji su predviđali 50,8. S obzirom da usluge čine više od dvije trećine američke ekonomije, rezultat ukazuje na umereni oporavak početkom četvrtog kvartala, prenosi Reuters.

Ipak, najduža blokada federalne vlade u istoriji SAD, koja traje već 36 dana, dovela je do prekida objavljivanja zvaničnih ekonomskih podataka, pa je stvarno stanje privrede teško proceniti. Poslednji objavljeni izveštaj o BDP-u, za drugo tromesečje, pokazao je rast od 3,8 odsto na godišnjem nivou, dok podaci za treći kvartal još nisu objavljeni zbog blokade.

Kancelarija za budžet Kongresa (CBO) procenjuje da bi ovaj zastoj mogao da smanji rast BDP-a u četvrtom kvartalu između jedan i dva procentna poena. Veći deo tog gubitka bi se kasnije nadoknadio, ali bi se, prema CBO, između sedam i 14 milijardi dolara trajno izgubilo.

Indeks novih porudžbina u sektoru usluga porastao je na 56,2 sa 50,4 u septembru, što ukazuje na jačanje potražnje, ali su zaostale porudžbine oštro pale, dok je izvoz ostao slab. Ovaj trend poklapa se sa rezultatima iz proizvodnog sektora, koji beleži pad izvoza zbog „trgovinskih tenzija“ izazvanih carinama predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Tramp) prema Kini, Kanadi i drugim partnerima.

Povećanje novih porudžbina donelo je i umeren rast troškova za nabavku inputa u sektoru usluga, ISM indeks cena porastao je sa 69,4 na 70,0, što ukazuje na blago zahlađenje inflacije u uslugama. Međutim, uprkos većoj potražnji, zapošljavanje i dalje slabi. Indeks zaposlenosti u sektoru usluga porastao je sa 47,2 na 48,2, ali je i dalje ispod granice od 50, što znači pad zaposlenosti peti mesec zaredom.

Ekonomisti smatraju da je potražnja za radnom snagom oslabila zbog neizvesnosti u privredi, carina i širenja veštačke inteligencije, koja omogućava kompanijama da smanjuju broj radnika. Dodatni udarac tržištu rada zadale su i racije protiv ilegalnih imigranata, koje su dovele do smanjenja radne snage u određenim sektorima.