Albanija i Crna Gora zabeležile povećanje javnog duga do nivoa od skoro 80 odsto BDP, Srbija na 57 procenata

U regionu Zapadnog Balkana, Albanija je zemlja koja je zabeležila najveći javni dug u odnosu na BDP u trećem kvartalu 2020. godine od čak 79,9 odsto, pretekavši čak i Crnu Goru, čiji javni dug odavno zabrinjava domaće ekonomiste.

Javni dug prošle godine je rastao u celom regionu, kao i u mnogim zemljama sveta, jer je pandemija uzrokovala dodatno zaduživanje, primoravajući  vlade da povećaju javnu potrošnju, istovremeno doživljavajući pad poreskih prihoda.

Prema podacima Evropske komisije, BDP je u zemljama Zapadnog Balkana u trećem kvartalu 2020. godine  i dalje bio na niskom nivou u odnosu na nivo iz 2019.

„Velika fiskalna podrška domaćinstvima i kompanijama u borbi protiv negativnog uticaja krize, u kombinaciji sa značajnim padom prihoda, rezultirala je naglim porastom budžetskog deficita u prvih jedanaest meseci. Zajedno sa padom BDP, to je dovelo do značajnog povećanja odnosa javnog duga prema BDP u svim zemljama u poređenju sa krajem 2019. godine“, navodi se u saopštenju.

U izveštaju Evropske komisije navodi se da se negativni uticaj krize na fiskalne deficite država regiona najviše osetio u trećem kvartalu i krajem jeseni.

Prema izveštaju, u Albaniji je odnos javnog duga prema BDP porastao na 79,9 odsto BDP, više nego u Crnoj Gori (78,1 osto) i Srbiji (57,1odsto). Pre krize, javni dug Albanije iznosio je samo 66,2 procenta, dok je stopa  bila u stalnom padu od 2016- 2019 godine. Međutim, u prvih 10 meseci 2020. prihodi su opali za 9,5 procenata, dok su rashodi porasli za 5,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Početkom 2021. ministarka finansija Albanije, Anila Denaj branila je povećanje duga zemlje tokom pandemijske godine, rekavši da će zemlja nastaviti put fiskalne konsolidacije, nakon završetka krize.

U Crnoj Gori, odnos javnog duga prema BDP rastao je i pre početka krize izazvane Covid-19. Crnogorski dug ponovo se povećao u poslednjem mesecu 2020. godine, kada je vlada prodala evroobveznice u vrednosti od 750 miliona evra – što je jednako iznosu od  16 odsto BDP. Ovaj potez crnogorski ministar finansija  Milojko Spajić ocenio je kao spas od bankrota.

Manji udar na fiskalni deficit u Srbiji

„Krizu izazvanu pandemijom snažno je osetila i Srbija, pogotovo kroz fiskalni deficit kao rezultat manjka prihoda i povećanja rashoda “, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

„Iako se Srpska ekonomija delimično oporavila u drugoj polovini godine, ukupni prihod bio je niži za 1,8 procenata na godišnjem nivou, dok je pad posebno registrovan kod neporeskih prihoda (-6,8 odsto) socijalnih doprinosa (-2,2 procenta) i poreza na dobit preduzeća (-4,0 odsto)“, zaključuje u izveštaju Evropska komisija, prenosi Intellinews.com.