AMERIČKA DELEGACIJA U BEOGRADU Počinju razgovori, na stolu infrastrukturni projekti, vredni 3,7 milijardi evra

Specijalni savetnik predsednika SAD Ričard Grenel i delegacija američke Razvojne finansijske korporacije DFC doputovali su u ponedeljak uveče u Beograd, u dvodnevnu posetu, a na aerodromu su ih dočekali premijerka Ana Brnabić i ambasador SAD Entoni Godfri.

Tokom posete američka delegacija razmatra sa srpskim partnerima i zvaničnicima projekte, koje će delom finansirati DFC, a dogovoreni su sporazumom iz Vašingtona, koji podrazumeva i otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu.

Srpski zvaničnici razgovaraju u utorak i sredu sa delegacijom američke Međunarodne razvojne finansijske korporacije, DFC, o infrastrukturnim i drugim projektima koje bi mogao da finansira taj američki fond.

Za utorak je zakazan sastanak Grenela i izvršnog direktora DFC Adama Bolera sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić, a sastanak bi mogao da obuhvati i širi spektar tema, vezanih za odnose SAD i Srbije. Predstavnici dve delegacije, nakon sastanka, potpisaće Zajedničku izjavu, i obratiti se medijima.

Glavni povod za posetu američkih partnera i zvaničnika je otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, preko koje će projekti biti realizovani, a najavljeni su i detaljni razgovori o nastavku finansiranja glavnog projekta predviđenog sporazumom iz Vašingtona – autoputa Niš – Merdare – Priština.

Međutim, razgovori će se voditi na „više frontova“, a u njih će biti uključeno više ministarstava i Privredna komora Srbije. Predlozi projekata sa kojima će izaći Beograd tiču se pre svega izgradnje puteva i pruga koji će povezati Beograd i Prištinu, javio je Tanjug.

Samo projekti koji se tiču infrastrukture vredni su 3,7 milijardi evra, a u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pripremili su konkretnu platformu za pregovore, koja podrazumeva povezivanje sa Prištinom na ukupno četiri putna pravca u dužini od 267 kilometara.

To su projekti za gradnju autoputa Niš – Merdare – Priština u dužini od 100 kilmetara, autoput Bujanovac – Končulj – Gnjilane – Štrpce od 78 kilometara, zatim brzu saobraćajnicu Raška – Jarinje – Kosovska Mitrovica od 61 kilometar, kao i obnovu puta Ribariće – Brnjak – Zubin Potok u dužini od 28 kilometara.

Procenjuje se da će za te projekte u putnoj infrastrukturi biti potrebno između 2,18 i 2,73 milijardi evra.

Prva deonica autoputa do Prištine Niš-Merdare duga je 77 kilometara. Ukupna procenjena vrednost izgradnje punog profila autoputa (šest traka) Niš-Merdare je 1,065 milijardi evra, a autoput bi se gradio fazno.

U prvoj fazi će se raditi izgradnja poluprofila autoputa, i cena izgradnje od Niša do Merdara će iznositi oko 648 miliona evra i to prvo deonica od Niša do Pločnika čija je vednost 255 miliona evra, a zatim druga deonica od Pločnika do Merdara iznosu od 393 mil evra.

Za prvu deonici od Niša do Pločnika već je obezbeđen zajam EIB – a od 100 miliona evra, kao i grant od 40,6 miliona evra iz Investicionog okvira za Zapadni Balkana (WBIF). Takođe, zajam od 85 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj tek treba da bude popisan, a ostatak će biti finansiran iz budžeta Srbije.

Auto put Niš-Merdare-Priština je deo osnovne indikativne transportne mreže EU. Koridor 10 i ovaj autoput će se povezati kod Niša i omogućiti izlazak Srbije na albanske luke na Jadranskom moru i bolje povezati 500.000 ljudi. Dužina budućeg autoputa Niš-Drač je 383 kilometara, a početak radova na deonici Niš-Pločnik očekuje se sredinom 2021. godine.

Kada je reč o železničkom povezivanju sa Prištinom već su u toku pripremne projektne aktivnosti sa kineskim partnerima (CRBC) za gradnju brze pruge Beograd – Niš u dužini od 240 km, vredne oko 2,1 milijardu evra.

U planu je da se radi pruga Doljevac – Kuršumlija – Merdare od 87 km za šta je potrebno oko 980 miliona evra, potom Meradare-Priština u dužini od 43 km, a takođe i pruga Priština-Kosovo Pole-Ðeneral Janković-granica sa Severnom Makedonijom dužine 70,8 kilometara.

Beograd i Priština su se, inače, sporazumom iz Vašingtona obavezali da će primenjivati sporazume o autoputu i pruzi od Beograda do Prištine, koji su potpisani 14. februara ove godine, kao i zajedničku studiju o izvodljivosti o opcijama za povezivanje železničke infrastrukture Beograd-Priština sa lukom na Jadranskom moru. Dogovoreno je takođe da će na realizaciji tih projekata sarađivati sa DFC – om i američkom Eksim bankom.

Sporazumom je predviđeno i obezbeđivanje novca za finansiranje kredita za mala i srednja preduzeća, među kojima će biti i ona za razvoj ženskog preduzetništva.

Sporazum je obuhvatio i regionalnu inicijativu srpskog predsednika, tzv. Mini šengen, kao i ranije najavljeno otvaranje direktne aviolinije između Beograda i Prištine.

Tema razgovora tokom posete DFC-a biće i saradnja sa američkim Ministarstvom energetike na izradi studije izvodljivosti za potrebe zajedničkog iskorišćavanja akumulacije Gazivode, kao i diversifikacija snabdevanje energentima.

Uoči dolaska delegacije, Ambasada SAD u Beogradu saopštila je da je nova kancelarija američke međunarodne razvojne finansijske korporacije DFC u Beogradu spremna.

„Jedva čekamo da počnemo da radimo“, navela je ambasada na svom Tviter nalogu.

DFC, sa ukupnim budžetom od 60 milijardi dolara, od čijeg dolaska u Srbiju se mnogo očekuje, usmeren je pre svega ka podsticanju privatnih ulaganja u zemlje u razvoju, a najviše u oblasti energetike i infrastrukture cirkularne ekonomije.