Američki deficit beleži drugi najveći manjak od 1945. godine

Američki deficit dostići će 3.000 milijardi dolara za 2021. godinu, što je drugi najveći manjak od 1945. godine zbog ekonomskih efekata pandemije korona virusa, saopštila je Kongresna kancelarija za budžet, a prenosi UPI.

Komisija predviđa da će deficit iznositi oko 13,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ovo je druga promena nakon prošlogodišnjeg deficita od 3.100 milijardi dolara, koji je iznosio 15,2 odsto BDP. Ovogodišnji deficit je skoro trostruko veći od prošlogodišnjeg, koji je iznosio oko 900 milijardi dolara.

CBO je za ovu pojavu okrivio povećanu federalnu stimulansu, uključujući paket od 1,9 milijardi dolara koji je u martu potpisao predsednik  Džo Bajden (Joe Biden).  U izveštaju se navodi da jednom kada zakon istekne, deficit bi trebalo da padne na 1,2 milijarde dolara 2022. i 800 milijardi dolara 2023. godine.

„Ekonomski poremećaj izazvan pandemijom korona virusa 2020-2021. godine i zakonodavstvo doneto kao odgovor, nastavljaju da opterećuju deficit (koji je prema istorijskim standardima već bio velik pre pandemije)“, napominje se u izveštaju CBO.

Kako navode, očekuje se da će američka vlada 2021. godine potrošiti oko 6.800 milijardi dolara, dok će prikupiti oko 3.800 milijardi dolara prihoda. Očekuje se da će ukupan savezni dug na kraju 2021. godine iznositi 23.000 milijarde dolara ili 103 odsto, u odnosu na 21.000 milijardu dolara na kraju 2020. godine.

CBO previđa da će deficit pasti na oko 3 odsto BDP 2023. i 2024. godine, ali će se i povećati na 5.5 procenta 2031. godone, Očekuje se da će ukupni savezni dug pasti ispod 100 procenata BDP 2023. i 2025. godine, pre nego što će se povećati na 106 odsto 2031. godine, piše UPI.