Amerika traži način da obori cenu nafte

Američka ministarka energetike Dženifer Granholm (Jennifer Granholm) pozvala je u petak zemlje proizvođače nafte (OPEC+) da odmah povećaju isporuke kako bi ublažile rast troškova života građanima. Nešto ranije Bela kuća je saopštila da OPEC+ rizikuje da ugrozi oporavak globalne ekonomije odbijanjem da poveća proizvodnju.

„Moja poruka je da u ovom trenutku moramo da povećamo ponudu (nafte) kako ljudi ne bi trpeli tokom zimskih meseci“, rekla je Granholm za CNBC na klimatskom samitu COP26 u Glazgovu, prenosi Tanjug. OPEC+ ostao je pri ranijem planu o povećanju dnevne proizvodnje za 400.000 barela, uprkos zahtevima SAD i drugih zemalja za većom produkcijom.

„OPEC+ je izgleda nespreman da iskoristi kapacitet i moć koju sada ima u ovom kritičnom trenutku globalnog oporavka za zemlje širom sveta. Naše mišljenje je da globalni oporavak ne bi trebalo da bude ugrožen zbog neusklađenosti ponude i potražnje“, saopštila je Bela kuća, preneo je FT.

Takođe se navodi, da su „SAD spremne da upotrebe sve alate“, kako bi snizile cenu goriva, a Bela kuća je istakla da prati ruske akcije na tržištima prirodnog gasa, jer su ove godine cene u Evropi i Aziji skočile petostruko. Analitičari ocenjuju da će SAD odgovoriti strateškom akcijom, a verovatno i Međunarodna agencija za energiju.

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njeni saveznici odlučili su u četvrtak da ostanu pri svom ranijem planu o povećanju isporuka za 400.000 barela dnevno svakog meseca, koji se sprovodi od avgusta, i da ne „odvrnu slavine“ uprkos pritiscima SAD-a da pomognu u hlađenju cena na naftnom tržištu.

Cene „crnog zlata“ su nedavno dostigle najviše nivoe od 2014. godine, što pogađa zemlje uvoznice tog energenta. Poskupljenje nafte je dovelo do rasta cena benzina i doprinelo uzletu stopa inflacije širom sveta, u situaciji kada potrošači već plaćaju ceh uskih grla u snabdevanju u privredi. Podsetimo, cene WTI i Brent nafte već nedeljama se održavaju na nivou između 80 i 85 dolara za barel.

Na pitanje CNBC-a o odnosu SAD sa Saudijskom Arabijom, de facto liderom OPEC, nakon odluke o povećanju proizvodnje za 400.000 barela, Granholm je odgovorila: „U nekim stvarima imamo snažne veze, a u nekima želimo da se naši saveznici kreću malo brže”.

Visoke cene benzina u SAD, mogle bi da imaju političke posledice za američku Demokratsku stranku, koju očekuju izbori za Kongres iduće godine. Cena benzina je na sedmogodišnjem maksimumu od 3,40 dolara za galon, prenosi CNN.

Uporedo sa rastom cene benzina opada popularnost demokratskog američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden), a gorivo je drastično poskupelo i u Velikoj Britaniji i delovima Evrope. Stručnjaci ocenjuju da bi Bajdenova administracija mogla da posegne za trošenjem nafte iz strateških rezervi, koje su najveće u svetu.