Analitičar tržišta: Dugoročno rešenje bojkota trgovina u Crnoj Gori dijalog i regulatorne promene

Bojkot trgovačkih lanaca u Crnoj Gori može doneti kratkoročne rezultate, ali dugoročno rešenje leži u dijalogu, regulatornim promenama i razvoju konkurentnijeg tržišta, ocenio je analitičar tržišta Jovan Rabrenović.

On smatra da je ključno pronaći balans između pritiska na trgovce i zaštite ekonomske stabilnosti zemlje, prenosi agencija Mina.

„Bojkot trgovačkih lanaca u Crnoj Gori istakao je nezadovoljstvo građana i pokazao moć kolektivne akcije“, naveo je Rabrenović u Analizi uticaja bojkota trgovačkih lanaca u Crnoj Gori na ekonomiju i društvo.

On je kazao da su nedavne inicijative bojkota velikih trgovačkih lanaca u Crnoj Gori, pokrenute zbog visokih cena osnovnih životnih namirnica, izazvale snažnu reakciju javnosti i otvorile pitanje uticaja potrošačkih odluka na ekonomiju i društvo.

„Ovaj građanski protest može dovesti do promena u poslovnim praksama trgovaca, ali i imati šire ekonomske posledice“, rekao je Rabrenović.

Bojkot je, kako je kazao, skrenuo pažnju na problem rasta cena i podstakao raspravu o fer poslovanju trgovačkih lanaca u Crnoj Gori. Građani su pokazali da zajedničkim delovanjem mogu uticati na kompanije da preispitaju svoje poslovne strategije. Pritisak javnosti već je naterao trgovce da preispitaju cene određenih proizvoda, dok su nadležne institucije pokrenule analize tržišnih uslova.

„Ipak, bojkot nosi i određene rizike. Dugotrajno smanjenje prihoda trgovačkih lanaca može uticati na poslovanje domaćih dobavljača, smanjiti investicije i dovesti do mogućih otpuštanja radnika. Takođe, smanjena konkurencija može, paradoksalno, u budućnosti dovesti do povećanja cena, što bi dugoročno štetilo potrošačima“, ocenio je Rabrenović.

Prema njegovim rečima, bojkot može izazvati poremećaje u lancima snabdevanja, posebno ako potraje duži vremenski period. Smanjenje prometa u velikim trgovačkim lancima može uticati na stabilnost dobavljača, uključujući domaće poljoprivrednike i proizvođače. U regionu, gde su tržišta međusobno povezana, posledice mogu biti osetne kroz smanjenje izvoza i poremećaje u distribuciji robe.

Prema dostupnim podacima, promet u velikim trgovačkim lancima u Crnoj Gori smanjen je 15 odsto u prvim danima bojkota, dok su neki proizvođači prijavili pad narudžbina od deset do 20 odsto.

„Ukoliko bojkot potraje, moguće je dodatno smanjenje prihoda u maloprodaji i pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) 0,3 odsto na kvartalnom nivou“, precizirao je Rabrenović.

Dugoročno, kako smatra, ovakvi bojkot pokreti mogu naterati velike kompanije da prilagode svoje strategije i ponudu, ali i dovesti do rasta inflacije ukoliko tržišni mehanizmi ne pronađu adekvatan balans.

Prema podacima Poreske uprave, pet najvećih trgovinskih lanaca u Crnoj Gori zabeležilo je pad prometa od 56,14 odsto u odnosu na uporedni dan, 24. januar.

„Ovaj značajan pad prometa ukazuje na snažan uticaj potrošačkog bojkota na maloprodajni sektor. Slične akcije zabeležene su i u regionu, posebno u Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, gde su građani takođe izrazili nezadovoljstvo visokim cenama kroz bojkot trgovinskih lanaca. Ovi pokreti ukazuju na rastuću svest potrošača o njihovoj moći i uticaju na tržište“, naveo je Rabrenović.

Kako je kazao, očuvanje konkurencije je ključno. Gašenje trgovinskih lanaca može dovesti do monopola i još većih cena, pa je potrebno jačati lokalne alternative umesto isključivo bojkotovati postojeće trgovce.

„Država mora preuzeti aktivniju ulogu. Regulatorne institucije moraju osigurati da se tržišni uslovi ne koriste za neopravdano povećanje cena i zaštititi domaće proizvođače“, smatra Rabrenović.

On je rekao da se umesto dugotrajnog bojkota, preporučuju konstruktivni koraci kao što su direktni pregovori između trgovaca, potrošača i države, uvođenje strožih tržišnih regulativa te podsticanje razvoja manjih lokalnih trgovinskih mreža.

„Edukacija građana o tržišnim mehanizmima takođe može doprineti boljem razumevanju ekonomskih procesa i dugoročnom poboljšanju uslova kupovine“, zaključio je Rabrenović.