Arsić: Revizija prognoze privrednog rasta na ispod četiri odsto BDP-a

Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024. godine, pa je procena da će privredni rast ove godine biti niži od planiranih 4,2 odsto i da će iznositi manje od četiri odsto, rekao je danas profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

On je na predstavljanju biltena ekonomskih trendova i politika u Srbiji „Kvartalni monitor“ rekao da su u januaru usporeni industrijska proizvodnja, promet u trgovini na malo, izvoz, naplata poreza, a u odnosu na prethodnu godinu je opao i broj građevinskih dozvola, prenela je Beta.

Srbija je 2024. ostvarila, kako je rekao, relativno visoku stopu privrednog rasta od 3,9 odsto koja je bila među najvećim u Evropi, a veći rast od Srbije imale su samo Malta i Albanija.

„Glavni pokretač rasta prošle godine u Srbiji bila je domaća tražnja, što je uticalo na rast unutrašnjih i spoljnih neravnoteža. Prosečna inflacija u 2024. iznosila je 4,6 odsto, svrstavajući Srbiju među evropske zemlje s najvećim rastom cena. Spoljni deficiti takođe su se produbili – deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je visokih 6,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je snažno povećanje u odnosu na 2023. godinu“, rekao je Arsić.

Naveo je da su prilivi kapitala iz inostranstva po osnovu stranih direktnih investicija i kredita bili veliki, pa su značajno povećane devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS).

Na tržištu rada 2024. godine su, po njegovim rečima, preovladavali pozitivni trendovi, rasla je zaposlenost, realne zarade, produktivnost, ali i jedinični troškovi rada, što dovodi u pitanje održivost pozitivnih trendova.

Rast BDP-a u 2024. godini u Srbiji iznosio je 3,9 odsto odsto što se, kako je rekao, može oceniti kao dobar rezultat, budući da je privredni rast bio znatno veći nego u EU, gde je u proseku bio jedan odsto, a u uporedivim zemljama Srednje i Istočne Evrope (CIE) iznosio je dva odsto.

„Prognoze za 2025. postaju sve neizvesnije kako se komplikuju unutrašnji i spoljni činioci koji imaju uticaj na privredni rast“, ukazao je Arsić.

Rekao je da je za sada dostupan veoma ograničen broj makroekonomskih indikatora koji se odnose na početak 2025. godine, a procena koliko će rast BDP biti manji od plana, biće moguća tek kada bude raspoloživo više podataka o privrednim kretanjima i kada postane izvesnije u kojem pravcu će ići rasplet političke krize u Srbiji i kako će se razrešiti globalni ekonomski i politički sukobi.

Fiskalna politka, po njegovim rečima, imaće znatno veće izazove 2025. jer je budžetom planirano povećanje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a, a već sada postoje rizici da deficit bude veći.

Prihodi budžeta će, kako je rekao, biti manji zbog usporavanja rasta BDP-a, dok će rashodi biti veći zbog dodatnog povećanja izdvajanja za obrazovanje, zdravstvo i subvencionisanje stambenih kredita za mlade.

„Sa stanovišta kratkoročnog rasta, važno je da se politička kriza u Srbiji što pre okonča, dok je sa stanovništa dugoročnog rasta važno da razrešenje krize bude takvo da doprinese smanjenju korupcije, jačanju vladavine prava i efikasnosti državne uprave“, preporučio je Arsić.