Arsić: Usporen rast srpske privrede, moguća i recesija

Srpska privreda usporava i u drugoj polovini ove godine mogla bi da dostigne rast od oko dva odsto, što je duplo sporije od rasta u prvom polugodištu, pa bi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju 2022. godine mogao da iznosi oko tri odsto, ali u slučaju pogoršanja situacije u vezi sa ratom u Ukrajini, nije isključena ni recesija, izjavio je u četvrtak profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora“ Milojko Arsić.

„Privreda usporava, a postoje signali da će to usporavanje da se značajno produbi tokom druge polovine ove godine, što znači da ćemo imati vrlo spor rast u drugoj polovini godine, a u slučaju znatnih pogoršanja međunarodne političke situacije i zaoštravanja ukrajinskog rata, nije isključena ni recesija u četvrtom tromesečju ove godine, uključujući i Srbiju“, kazao je Arsić na prezetaciji novog broja tog biltena Ekonomskog fakulteta, prenela je Beta.

Kako je precizirao, „osnovna projekcija je, pod pretpostavkom da se međunarodna situacija znatno ne pogorša, da bi u drugoj polovini godine mogli da ostvarimo rast od oko dva odsto, s obzirom da smo u prvoj polovini imali rast od četiri odsto, pa bi na nivou cele godine prosek BDP-a bio tri odsto“.

Prema njegovim rečima, signali usporavanja privrede su već vidljivi poput pada industrijske proizvodnje od aprila, pada u građevinarstvu, uspravanja rasta investicija i privatne potrošnje, kao i pada realne vrednosti dohodaka zbog visoke inflacije.

Naveo je da Srbija ima i probleme u proizvodnji struje koji su uzrokovani propustima i nestručnim upravljanjem, a i suša je pogodila poljoprivredu i tako dodatno osporila rast.

Arsić je ukazao da je trenutno najveći problem u Srbiji visoka inflacija.

Kako je naveo, ukoliko izostane nepovoljan scenario i ako ne dodje do dodatnih zaoštravanja sukoba oko Ukrajine, cene energenata ostanu na približno sadašnjem nivou, a centralne banke nastave sa povećanjem kamatnih stopa, „inflacija bi mogla da dostigne vrh krajem ove i početkom naredne godine“.

„U tom slučaju bi inflacija krajem godine mogla da dostigne međugodišnji nivo od oko 15 odsto, što znači da može da bude i 14 i 16 odsto“, kazao je Arsić.

Naveo je da bi u slučaju pogoršanja situacije i dodatnog povećanja cena energenata, inflacija mogla da bude viša i dugotrajnija, što bi značilo da bi najmanje tokom naredne godine ostala na vrlo visokom nivou, jer je pitanje da li bi centralna banka uz takvu inflaciju nastavila sa povećanjem kamatnih stopa, važnim instrumentom za obaranje inflacije.

„Inflacija počinje negativno da utiče i na potrošnju. Potrošnja gradjana, koja je najveća komponenta BDP-a, počinje takođe da opada. Negativan uticaj inflacije se vidi i po tome što su prihodi u julu imali pad u odnosu na isti mesec prethodne godine“, precizirao je on.

Istakao je i da su tekući bilans i spoljnotrgovinski deficit Srbije dostigli rekord u poslednjih deset godina, što se to događa u svim državama koje su neto uvoznici energenata.

„Od januara do jula uvoz je porastao za 40 odsto u odnosu na prošlu godinu, a deficit je dostigao 6,4 milijarde evra i veći je za 2,8 milijardi evra u odnosu na 2021. godinu. Vrednost uvoza energenata povećana je za dve milijarde evra“, kazao je Arsić.

Govoreći o bilansima države, on je naveo da je Srbija u prvih sedam meseci ostravrila suficit od 19 milijardi dinara.

„U tom periodu prihodi su nominalno rasli relativno brzo, kao i rashodi, ali kada gledamo njihov realni rast, on opada iz kvartala u kvartal“, kazao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Dodao je da je evidentno da se početni pozotivni uticaj inflacije na prihode postepeno iscrpljuje.

„U istom periodu država je odobrila pozajmice preduzećima u njenom vlasništvu od 105,6 milijardi dinara i to EPS-u i Srbijagasu koje verovatno nikada neće biti vraćene i one će se pre ili kasnije pretvoriti u troškove drževe. Da su tako knjižene u prvoj polovini godine mi bi umesto suficita imali deficit“, kazao je Arsić.

Dodao je da se verovatno čeka rebalans budžeta da se to uradi, jer te pozajmice nisu mogle da se knjiže kao subvencija, jer nisu bile predviđene budžetom.

„Očekujem da će država i u drugom delu godine da nastavi sa odobravanjem subvencija preduzećima iz oblasti energetike, tako da bi deficit na nivou cele godine mogao da bude oko četiri odsto BDP-a“, kazao je Arsić.

Podsetio je i da je u toku poslednjih godinu dana spoljni dug Srbije povećan za 4,7 milijardi evra, od čega je dug države porastao za tri miliajrde evra, a privatnog sektora za 1,7 miliona evra.

Očekuje se, kako je naveo, i da se uslovi zaduživanja za državu znatno pogoršaju i u ovoj i narednih godina.