Bajden predložio Siju da zajedno obore cene nafte

Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) navodno je predložio Kini da zajedno obore cenu nafte, tako što će otvoriti potrošnju strateških rezervi. Vašington je nagovestio da je spreman na taj potez nakon što su Rusija i Saudijska Arabija, u okviru organizacije OPEC+ odbile zahtev Bajdena da povećaju dnevnu proizvodnju preko plana.

Bajden je, kako navodi South China Morning Post, predložio kineskom predsedniku Si Đinpingu da otpečati deo nafte iz strateških rezervi, jer je snabdevanje energijom „hitno pitanje“ za Kinu i SAD. Peking je generalno otvoren po ovom pitanju, ali bi tek trebalo da preduzme konkretne obaveze.

Strateške rezerve SAD su 727 miliona barela nafte, a Kine oko 200 miliona barela. Oslobađanje nekih od ovih rezervi moglo bi značajno da utiče na svetske cene nafte. Vašington će najverovatnije sledeće nedelje objaviti otvaranje rezervi, čak i ukoliko Peking ne bude to uradio, prenosi TASS.

SAD od letos pokušavaju da izvrše pritisak na OPEC+ da dodatno povećaju proizvodnju nafte, međutim od toga nije bilo ništa. OPEC+ je na novembarskom sastanku odlučio da poveća dnevnu proizvodnju za 400.000 barela, iako su SAD, Japan i još neke države tražile dvostruko više.

Analitičari ističu da je Kina najveći svetski uvoznik nafte, a što je nafta jeftinija, to je kineska privreda bolja. Visoke cene nafte nisu isplative, jer izazivaju rast troškova i inflaciju, a u krajnjem zbiru usporavaju stopu privrednog rasta. Kina je fabrika sveta i potrebna joj je jeftina energija, navodi ruski portal Vzglyad, navodeći da je Rusija nagomilala rekordne rezerve nafte.

Kada je reč o SAD, donedavno je bila aktuelna priča o revoluciji proizvodnje nafte iz škriljaca, ali se to više ne pominje. Vašington se odlučio za razvoj zelene energije i ne podržava lokalnu proizvodnju nafte i gasa. Porast cena nafte podstakao je rekordno visoku inflaciju i poskupljenja benzina u SAD, što ugrožava ekonomiju, ali i popularnost predsednika.

Kada su propali pokušaji SAD da izvrše pritisak na OPEC+, Vašington je počeo da pominje trošenje strateških rezervi nafte i zabranu izvoza. Kina navodno troši svoje strateške rezerve nafte još od jula, a u septembru je održala svoju prvu javnu aukciju nafte. SAD još oklevaju, verovatno imajući u vidu da bi trenutne rezerve bile dovoljne za samo mesec dana sadašnje prosečne potrošnje.

Stručnjaci procenjuju da bi uz puštanje 15 do 48 miliona barela nafte, njena cena pala za dva dolara po barelu, a benzin u SAD bi pojeftinio za pet do 10 centi po galonu (oko 3,7 litara). Uticaj takve intervencije na tržište bio bi kratkoročan i ne bi mogao potrajati duže od nekoliko meseci.

Značajniji uticaj na cene nafte mogao bi imati povratak Irana na svetsko tržište. Pregovori o Teheranskom nuklearnom sporazumu biće nastavljeni krajem novembra. Ukoliko SAD budu ukinule sankcije Iranu, a Bajden je izgleda zainteresovan za to, onda će iranska nafta verovatno oboriti cene.