Bajden zatražio od Putina zabranu hakerskih napada na infrastrukturu

Susret američkog i ruskog predsednika Džoa Bajdena (Joe Bidena) i Vladimira Putina u sredu u Ženevi obeležio je razgovor o kibernetičkoj bezbednosti. Bajden je rekao novinarima da je upozorio Putina da će SAD odgovoriti ofanzivnim sajber operacijama ukoliko Kremlj ne odustane od napada protiv SAD.

„Određena kritična infrastruktura treba da bude zabranjena za sajber napade. Tačka“, rekao je Bajden.

Bajden je imao u vidu nedavni napad na cevovod Colonial Pipeline softverom Ransomware, kao i navodno mešanje Moskve u američke predsedničke izbore. „Zna da postoje posledice. Zna da ću nešto preduzeti“, rekao je Bajden navodeći da je ukazao Putinu da SAD imaju „značajne sajber sposobnosti“ da odgovore na „kršenje normi“, prenosi Politico.

„Treba ozbiljno shvatiti američke optužbe na ruski račun kada je reč o sajber napadima, gde su se Amerikanci pokazali veoma ranjivim. Putin je nedokazane optužbe na ruski račun hladno odbacio, ali mu je Bajden ipak uručio 16 primera kritične infrastrukture koji moraju ostati nedodirljivi u sajber ratu, ma koliko se pokvarili odnosi između dve zemlje, rekla je za Biznis.rs Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika.

„Što se tiče sajber bezbednosti složili smo se da započnemo konsultacije i verujem da je to izuzetno važno“, rekao je Putin, dodajući da je očigledno da obe strane moraju da preuzmu određene obaveze. Ruski predsednik naveo je da su SAD i druge zapadne zemlje odgovorne za većinu sajber napada na Rusiju. On tvrdi da je Moskva poslala prošle godine „relevantnim telima“ u SAD 45 zahteva za ispitivanje digitalnih napada, u poređenju sa 10 zahteva koje je dobila iz Vašingtona.

„Bajden nije ovom prilikom uspeo u nameri da sklopi dogovor o “crvenim linijama” i “nedodirljivim hakerskim metama” sa Putinom, kom ne pada na pamet da na taj nacin implicitno prihvati odgovornost za hakovanja“, navela je Smajlović. Prema rečima naše sagovornice dvojica državnika ipak su se dogovorili da se osnuje zajednička komisija čiji rad bi mogao da rezultira nacrtom „ženevske konvencije u sajber ratovima“.

Bajden je istakao da tek treba da se pokaže da li Vašington ima sa Moskvom aranžman za sajber bezbednost, koji bi pomogao da se uvede neki red, dodajući da su države koje trpe štetu sajber napada „glavne države“. „Kako biste se Vi osećali kada bi Ransomware srušio upravljanje cevovodima vaših naftnih polja?“, posvedočio je novinarima Bajden o pitanju koje je postavio predsedniku Rusije.

Putin je naveo da veruje da je sajber prostor izuzetno važan za SAD i u istoj meri za Rusiju, kao i da se obim i učestalost hakerskih napada mora rešavati u konsultativnom procesu. Komentarišući napad na cevovod Colonial Pipeline za koji su okrivljeni ruski hakeri, Putin je rekao da se njegova zemlja susreće sa takvim incidentima „svake godine“ i da je „napadnut jedan od zdravstvenih sistema u veoma važnom delu Rusije“, ali da on ne misli da iza tih napada stoji američka administracija.

„Uočljiva je namera zapadnih sila da takve napade proglase aktovima agresije jedne države na drugu, odnosno da ih možda stave u rang nuklearnih napada od kojih svaka država ima pravo da se brani svim raspoloživim silama“, navela je Smajlović. Ona se pozvala na američke izvore koji tvrde da dvojica predsednika nisu održali zajednički konferenciju za medije, kako Putin ne bi dobio priliku da eventualno dovede u istu ravan političko nasilje u Americi i Rusiji.