Bakar za pet do deset godina može biti „nova nafta“

Skoro ceo svet preokupiran je proteklih dana energetskom krizom, pre svega problemima sa prirodnim gasom i električnom energijom, a dva pitanja su najčešća: po kojoj ceni ćemo se grejati i da li će energenata biti u dovoljnim količinama? Nestašica struje i gasa odrazila se i na cenu građevinskog materijala, ali i bakra, čija je vrednost tokom pandemije udvostručena.

Cena rude probila je 10.000 dolara po metričkoj toni, a kako za Biznis.rs kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike, postepeno povećanje tražnje i deficita ponude može dovesti do globalne nestašice bakra.

„U tom slučaju cena “crvenog metala” otići će na 20.000 američkih dolara po metričkoj toni već za četiri godine, prema analizi Bank of America iz maja ove godine. Visoke cene bakra dodatno podupire slabiji dolar i sve veći zaokret ekonomija ka zelenoj infrastrukturi. Bakar može da bude ‘nova nafta’ i da u narednih pet do deset godina ima neverovatne izglede, procena je Dejvida Nojhauzera, direktora američkog fonda Livermor Partners“, navode iz ovog ministarstva.

Ova ruda u Srbiji ne bi trebalo da bude izvor nekih problema, naprotiv, otvaranjem i Donje zone ležišta Čukaru Peki Srbija će postati drugi proizvođač bakra u Evropi, posle Poljske, te će se njeno učešće u proizvodnji ove rude povećati sa sadašnjih pet na 18 odsto, rekli su iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema njihovim podacima, najviše bakra izvozimo u Nemačku, Poljsku, Italiju, Tursku, kao i u zemlje u okruženju. Izvoz ove rude je u 2016. iznosio 115 miliona dolara, dok se u 2019. godine popeo na 472 miliona dolara.

Prema rečima višeg savetnika u centru za strateške analize Privredne komore Srbije, Nikole Rankovića, rudarska proizvodnja bakra ove godine biće za oko 10 odsto manja nego što je prvobitno očekivano, a kao glavni opterećujući razlozi navode se i Covid-19, ali i pravna regulativa koja nameće dodatna ograničenja ovoj industriji.

„Došlo je do nestašice prirodnog gasa i električne energije, te se to odrazilo i na cenu bakra. Drugi faktor je politika globalne regulative, kojoj se sve zemlje iz teške industrije moraju povinovati, pre svega smanjenje zagađenja od strane Kine, čiju su odluku sledili veliki proizvođači bakra poput Čilea, Perua, SAD… Da bi se smanjilo zagađenje, došlo je do smanjenja proizvodnje bakra u Čileu, te je on poskupeo. U toj zemlji su i loši vremenski uslovi doprineli rastu cene ove rude“, objašnjava sagovornik našeg portala i dodaje da je i Rio Tinto odložio za 2023. godinu početak svog projekta iskopavanja bakra u Mongoliji, vrednog 6,75 milijardi dolara, jer prethodno pomenuti razlozi povećavaju rizike od iznenadnog rasta troškova proizvodnje.

SERBIA ZIJIN COPPER DOO

ĐORĐA VAJFERTA 29, Bor, Srbija

Podaci preuzeti sa

Poslovni prihodi (EUR):
648.461.790,34 (2020)

Broj zaposlenih:
(2020)

Više poslovnih informacija

Kada su u pitanju kapaciteti Srbije, Ranković kaže da priozvodnja ove rude raste od kada je kineski Zijin postao strateški partner RTB Bor.

„Očekuje se da u ovoj godini proizvodnja bakra, rude koja se dobija iz metala, u Srbiji dostigne 73.000 metričkih tona, odnosno rast od 15 odsto. Sa novim kapacitetima, Čukarom Peki, u nekom srednjem roku od tri do pet godina trebalo bi da prerada bakra poraste na 100.000 metričkih tona. Od 2015. godine proizvodnja je povećana više od dva puta, odnosno za 40.000 tona“, isitiče naš sagovornik i dodaje da Srbija 50 odsto ove rude izvozi u Kinu.

Na Londonskoj berzi prošlog četvrtka je zabeležen najveći raspon u trgovini cenom bakra (±60 dolara) još od marta 2001. godine.

Što se tiče Evropske unije, iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da trenutno EU od celokupnih potreba svoje industrije zadovoljava samo 20 odsto svojom rudarskom proizvodnjom.

„Deo potreba se zadovoljava iz reciklaže otpada, i to u iznosu od 43 odsto. EU sada nedostaje skoro 40 odsto rude bakra, odnosno metala. Uvoz zadovoljava potrebe, i to uvozom 12 odsto metala iz regiona i 25 odsto koncentrata rude koji se dalje prerađuje“, objašnjavaju iz ministarstva.