BANKAMA ISTIČE ROK DA INFORMIŠU DUŽNIKE O NOVOM MORATORIJUMU Zastoj u otplati mogu da dobiju samo oni kojima je to zaista potrebno, kaže Vasić

Bankama i davaocima lizinga danas ističe rok da na svojim internet stranicama i u svojim poslovnicama objave obaveštenje kojim će dužnike informisati o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje najnovijih olakšica, kao i o uslovima koje dužnik u tom smislu treba da ispuni.  

Da podsetimo, Narodna banka Srbije (NBS) donela je nove mere za olakšanu otplatu kredita dužnicima pogođenim pandemijom Covid-19. Za razliku od prva dva moratorijuma, kada su pravo na odlaganje plaćanja obaveza imali svi klijenti banaka, treći moratorijum namenjen je građanima, poljoprivrednicima, preduzetnicima i privrednim društvima koja imaju probleme u izmirivanju obaveza.

„Treći moratorijum je bitno drugačiji od prethodna dva, jer je uže targetiran. Narodna banka je ovog puta odlučila da zastoj u otplati mogu da dobiju samo oni kojima je to zaista potrebno i koji to na određeni način mogu i da dokažu: kroz pad prihoda, kreditnu opterećenost i slično. Svakako da je ovakva mera racionalna, ako su se u prvom trenutku svi našli na udaru krize, sada je jasnije da ona nije podjednako pogodila ni sve privredne sektore, ni sve građane“, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.

Banke će se, napominje, kao i do sada striktno pridržavati mera koje je propisala Narodna banka Srbije i sa svoje strane pružiće podršku svim klijentima kojima je kriza na neki način ugrozila poslovanje odnosno lične finansije.

„Naš savet građanima i privrednicima je uvek da se prvo obrate svojoj banci. I banka ima interes da zadrži klijenta, da on nastavi da bude partner i da normalno isplaćuje svoje obaveze. Ona najbolje poznaje klijenta i uveren sam da će ponuditi rešenje koje je najbolje moguće za obe strane“, navodi generalni sekretar UBS.

On podseća da je ukupna vrednost prva dva moratorijuma bila tri milijarde evra, a da će se efekti trećeg tek videti. Prvi moratorijum od 1. aprila ove godine prihvatilo je 94 odsto građana i 93 odsto preduzeća, dok je u drugom moratorijumu, u avgustu, taj procenat bio manji. Kod građana 82 odsto odlučilo se za zastoj u otplati, a kod firmi 69 procenata.

„Iz ovih procenata je jasno da je u prvom udaru krize preovladala psihološka reakcija, odnosno razumljiv oprez klijenata. Kada su kasnije ipak mogli jasnije da procene svoju situaciju, zastoj u otplati je bio manji“, zaključuje Vasić.