Bankarski sektor u Crnoj Gori je veoma likvidan, uprkos izazovima

Crnogorski bankarski sektor je likvidan sa milijardu evra likvidnih sredstava i koeficijentom solventnosti 19, što je skoro dvostruko veći procenat od zakonskog zahteva definisanog na deset odsto, time i spreman da podrži kvalitetne projekte. Učešće nekvalitetnih kredita u ukupnim se kreće oko 5,45 odsto na nivou sistema, što nije zabrinjavajuće, navodi u intervjuu za podgoričku Pobjedu generalni sekretar Udruženja banka Crne Gore, Bratislav Pejaković.

Procesi utuženja po lošim kreditima su neprimjereno dugi, pa do utuženja može proći pola godine, dok sudski postupci prosječno traju dodatnih 30 meseci.

Pejaković je najavio da će, u saradnji sa Centralnom bankom (CBCG), ministarstvima pravde i ekonomskog razvoja, UBCG u narednom periodu raditi na optimizaciji okvira poslovanja, odnosno identifikovane kolizije određenih članova zakona koji tretiraju istu materiju.

„Problem sporog utuživanja se mora rešavati u procesu pridruživanja EU. To direktno utiče na nivo kamata na plasmane, za koje svi želimo da budu niže“, smatra Pejaković.

Prema njegovim rečima, Međunarodne finansijske institucije, uključujući ECB, podsticali su nacionalna tela da koriste ugrađenu fleksibilnost regulatornih, nadzornih i računovodstvenih okvira, istovremeno poštujući međunarodno dogovorene minimalne regulatorne standarde i načela supervizije. Napuštanje takvih načela moglo je pripremiti teren za buduće rizike koji potencijalno podrivaju srednjoročnu stabilnost i sigurnost bankarskog sistema, što je kod u Crnoj Gori izbegnuto.

„CBCG je delovala u skladu sa ovim preporukama, pri čemu je realizovano devet paketa mera preko komercijalnih banaka za sve ranjive kategorije klijenata. U narednom periodu akcenat je na smanjenju mogućnosti za moralnim rizikom i poštovanju zdravih praksi upravljanja kreditnim rizikom, istovremeno, koliko je u domenu mogućeg, uz olakšavanje efikasne dodele novih kredita“, kaže sekretar UBCG.

Uslovi poslovanja su izazovni, gde je evidentna nelikvidnost 19.050 preduzeća i preduzetnika koji su u blokadi zbog 810 miliona evra ukupnog duga. Očekivan je porast loših kredita, što se neminovno odražava na postojeće kamate na plasmane. Pandemija je realno iscrpela budžete pravnih i fizičkih lica, što zahjeva dodatni fokus bankara u traženju mogućnosti za podršku klijentima.

„Zahtevan projekat sagledavanja kvaliteta aktive banaka kroz AQR je priveden kraju, obuhvaćene su sve banke i 84 odsto ponderisane aktive, što daje realnu sliku kvaliteta. Preliminarne informacije ukazuju na visok kvalitet bankarskog sistema, zahvaljujući naučenim lekcijama iz krize 2007. godine i nadograđenim regulatorinim okvirima poslovanja“, objašnjava Pejaković.

On smatra da depozitari banaka u Crnoj Gori, pogotovo fizička lica, mogu biti zadovoljni kamatama na evrima koje su najveće u evrozoni. On podseća da je garantovana sigurnost depozita do 50.000 evra, sredstvima koje banke izdvajaju kod Fonda za zaštitu depozita.

„Od 1. januara naredne godine biće na snazi i Zakon o sanacionom fondu, kao dodatna zaštita od eventualnog problema u bankama, gde se sredstva obezbeđuju opet od komercijalnih banaka“, ukazao je Pejaković, prenosi Bankar.me.