Banke moraju da daju još jednu šansu za odlaganje rata

Građani i privrednici koji su imali kašnjenje u otplati svojih obaveza prema bankama duže od 30 dana, zaključno sa 28. februarom ove godine, mogu da podnesu zahtev za odlaganje tih obaveza, tzv. moratorijum na dugove.

Naime, odluka NBS iz decembra prošle godine predviđa dva ključna datuma kada se vrši presek stanja obaveza klijenata banaka i u odnosu na to nudi program olakšice plaćanja.

Poslovne banke su dužne da do 31. marta ove godine, svim klijentima koji su bili „u docnji“ duže od 30 dana sa svojim obavezama, individualno pošalje obaveštenja o mogućnosti odlaganja svih obaveza. Ovaj dopis banke prema dužniku mora da sadrži informacije o vrstama olakšica u otplati, uz istaknutu napomenu da klijent ima mogućnost izbora između ponuđenih modela olakšica (na način da izabere da li će kamatu obračunatu u vreme grejs perioda plaćati u toku trajanja tog perioda ili po njegovom prestanku). Takođe, banka u dopisu mora da objasni na koji način klijent može da podnese zahtev, kao i da predstavi reprezentativni primer iznosa obaveza po osnovu konkretnog kreditnog proizvoda pre i nakon primene olakšica.

Dužnik koji se odluči za odlaganje obaveza može podneti banci zahtev u poslovnim prostorijama banke, elektronskim putem ili poštom, najkasnije 30. aprila 2021. godine. Banka je dužna da o zahtevu dužnika odluči i o toj odluci obavesti dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Ako je dužnik građanin koji je bar tri meseca pre podnošenja zahteva primao zaradu (platu ili penziju) preko računa u banci u kojoj ima dug, uz zahtev mu nije potreban dokaz o zaradi. Međutim, ukoliko dužnik ne prima platu ili penziju preko računa u banci u kojoj ima obaveze, a ona je umanjena, potrebno je dostaviti potvrdu poslodavca o proseku zarade u poslednja tri meseca. Za dužnika koji je nezaposlen, traži se potvrda o nezaposlenosti iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Odlaganje obaveze za građanina koji je do 28. februara bio 30 dana u docnji sa obavezama moguće je ako je taj dug viši od 1.000 dinara, po bilo kom kreditnom proizvodu ili da je u momentu podnošenja zahteva klijent u statusu nezaposlenog lica.

Olakšice može dobiti i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade, kao i ako mu stepen kreditne zaduženosti prelazi 40 odsto prosečnog neto prihoda u protekla tri meseca.

Banka može na osnovu obrazloženog zahteva dužnika da proceni da postoje druge činjenice i okolnosti zbog kojih dužnik ispunjava uslove za olakšicu.

Ukoliko ispunjavaju osnovni uslov, a to je da je, zaključno sa 28. februarom docnja u otplati obaveza duža od 30 dana, ukoliko je iznos veći od jedan odsto potraživanja banke ili preko 10.000 dinara, pravna lica i preduzetnici, takođe, mogu do kraja aprila ove godine da podnesu zahtev za odobrenje grejs perioda za plaćanje dugova. Od dokumentacije im je potreban periodični bilans stanja i uspeha dužnika, bruto bilans za celu 2020. godinu, kao i uporedne periode iz 2019. godine. Za preduzetnike paušalce potrebna je potvrda o prometu po računima iz svih banaka za 2020. godinu, kao i za 2019. godinu, kao uporedni period.

Zahtev banci za odobrenje grejs perioda može se podneti i ako firma, usled problema zbog pandemije, nije radila minimum 30 dana.

Za one koji su ugasili firmu potrebna je potvrda o prestanku obavljanja delatnosti iz Agencije za privredne registre.

Moratorijumom mogu biti obuhvaćeni krediti, kreditne kartice i dozvoljeno prekoračenje po platnom računu. Kad istekne grejs period od šest meseci, nova mesečna obaveza neće moći da bude veća od prethodne, već manja ili jednaka postojećoj.

Za vreme grejs perioda, glavnica se ne naplaćuje, banka obračunava ugovorenu kamatu, a dužnik može da izabere da plati kamatu odmah, odnosno u toku moratorijuma ili nakon isteka. Ukoliko se dužnik odluči za plaćanje kamate nakon grejs perioda, kamata će se pripisati glavnici duga i na tako uvećanu glavnicu će se obračunavati novi plan otplate zajma, s tim da će ročnost kredita biti produžena tako da anuitet ne bude veći od anuiteta pre primene olakšica.