BEOGRAD INVESTICIONI CENTAR REGIONA O razvojnim projektima glavnog grada za Biznis.rs govori gradonačelnik Zoran Radojičić

Deponija u Vinči je jedan od velikih nasleđenih problema i predstavlja jednu od najvećih neuređenih deponija u Evropi.

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić kaže za Biznis.rs da je Vinča decenijama predstavljala ekološku “bombu” u Beogradu, ali da je gradska vlast napravila iskorak, tako što se Vinča više ne posmatra kao problem već kao razvojna šansa.

“Od problema došli smo do potencijala da će sav otpad koji je pretio da preraste u ekološku katastrofu sada predstavljati sirovinu za preradu i proizvodnju električne energije. Ovo je sigurno veliki uspeh koji će doprineti unapređenju ekološke situacije u glavnom gradu ”, kaže gradonačelnik.

Radojičić objašnjava da, osim Vinče, koja predstavlja rešenje kada je u pitanju tretman čvrstog otpada, projekat sličnog ranga jeste i projekat prečišćavanja otpadnih voda.

“Beograd je jedina prestonica u Evropi koja direktno ispušta sve otpadne vode u reke”, ističe Radojičić i dodaje:

“Upravo zbog toga projekat izgradnje fabrike za prečišćavanje otpadnih voda Veliko selo sa još tri planirane fabrike predstavlja još jedno značajno ekološko rešenje. Taj projekat, po svojoj veličini i značaju, može da se meri sa projektom Vinča.

Beograd da postane udobno mesto za život svih svojih građana

Govoreći o ključnim investicionim projektima u glavnom gradu Radojičić je kao najvažniji zadatak svog tima naveo razvoj Beograda, kako bi glavni grad postao udobno mesto za život svih svojih građana..

“Koncept razvoja Beograda je postavljen tako da se velikim infrastrukturnim projektima omogući razvoj grada, ali da direktno i indirektno omogući rast životnog standarda građana tj. poboljšanje kvaliteta njihovog života”, objašnjava Radojičić.

On je istakao da su neki od ključnih projekata na tom putu, pored pomenutih, projektovanje i izgradnja Beogradskog metroa, projekat Beograd na vodi, izgradnja podzemnih garaža, izgradnja nedostajuće infrastrukture – novih mostova i tunela, kao i izrada projekata iz oblasti energetske efikasnosti.

Gradonačelnik je, takođe, naglasio da se projekat rekonstrukcije Savskog trga privodi kraju.

“U ovoj teškoj godini za sve nas, izuzetno mi je drago što radovi na ovom trgu nisu stali nijednog trenutka. Srbija ne dobija samo jedan od najlepših trgova u zemlji već će se ovim projektom odužiti rodonačelniku naše državnosti i jednoj od najvažnijih ličnosti iz naše slavne istorije – Stefanu Nemanji”, tvrdi Radojičić.

Ukupna površina trga, podijuma i zone koja se uređuje ispred zgrade Železničke stanice iznosi oko 20.000 metara kvadratnih, kaže Radojičić za naš portal i dodaje da je ceo trg popločan granitom, dok će centralnim delom dominirati oko 24 metra visok spomenik Stefanu Nemanji.

“Polovina ukupne površine biće prekrivena zelenilom. Na trgu će biti zasađeno oko 300 stabala, a jedan od najvećih izazova tokom rekonstrukcije je nova kanalizaciona crpna stanica, koja će zameniti staru, smeštenu ispred bolnice Sveti Sava. Veoma je značajno što se oslobodio prostor namenjen pešacima premeštanjem saobraćaja iz centralnog dela trga na kružni obod trga”, kaže gradonačelnik.

Korona i u Beogradu najviše pogodila turizam i ugostiteljstvo

Odgovarajući na pitanje o ekonomskoj šteti zbog pandemije korona virusa Radojičić je rekao da Grad Beograd deli sudbinu svih svetskih gradova koji se bore sa epidemijom.

On je istakao da se u uslovima pandemije Beograd sa najviše izazova suočava u tercijarnom sektoru tj. u oblasti turizma i ugostiteljstva.

“Beograd je predanim radom nekoliko institucija postao jedan od turističkih centara Evrope, a ova grana privrede koja zapošljava veliki broj ljudi je sada najviše pogođena“.

Radojičić je podsetio i da je Vlada sveobuhvatnim programom paketa mera intervenisala u pravcu smanjivanje negativnih posledica pandemije i time pružila podršku privredi Srbije i dodao da je zahvalan zaposlenima u Gradskoj upravi i institucijama, u kojima je osnivač grad Beograd, koji su omogućili dostupnost usluga građanima u punom kapacitetu, sve vreme tokom novonastalih epidemijskih okolnosti.

“Da bi sve administrativne usluge grada bile dostupne radilo je oko 18.000 ljudi u gradskim preduzećima. Ponosan sam na Beograd kao dvomilionski grad koji je pokazao izuzetnu fleksibilnost i veoma brzo se prilagodio novonastaloj situaciji”, rekao je gradonačelnik.

Radojičić je naglasio da je Beograd mnoge projekte čekao decenijama i kao primer naveo novu dečju bolnicu, ideju staru 30 godina, a koja je tek sad počela da se ostvaruje.

Kao jedan od najznačajnijih projekata za razvoj srpske prestonice, gradonačelnik navodi i projekat razvoja beogradskog metroa.

„Važno je istaći da, sa jedne strane on ima komponentu razvojnog projekta, a sa druge strane, to je projekat koji unapređuje kvalitet života naših sugrađana. Metro ima bitnu ulogu u povezivanju postojećih naselja, ali i onih budućih, u kojima se planira eksponencijalno širenje Beograda.

Grad je u julu ove godine, sa francuskom kompanijom „Ežis“ potpisao ugovor o izradi projektno-tehničke dokumentacije, kaže Radojićić za naš portal i dodaje da su u toku izrada planske dokumentacije i studija opravdanosti sa idejnim projektom, studija procene uticaja na životnu sredinu i studija procene socijalnog uticaja.

“Metro nije cilj sam po sebi, on je deo velikog umreženog saobraćajnog sistema prestonice koji će omogućiti da se ljudi u Beogradu brže, ekonomičnije i ekološki prihvatljivije kreću kroz grad. Dok radimo na projektu metroa, dalje razvijamo i postojeći Bg voz”, objašnjava Radojičić.

On je dodao da Bg voz trenutno saobraća na četiri linije od kojih dve povezuju opštine Lazarevac i Mladenovac sa centrom grada. Ukupna dužina sve četiri linije iznosi 184 km.

Prošle godine su uvedene dve nove linije – od centra grada do Lazarevca, a do 2027. godine planira se uvođenje dve nove linije BG voza: Makiš- Rakovica – Karaburma i Novi Beograd – Aerodrom Nikola Tesla – Nacionalni stadion.

“Sa sigurnošću mogu da tvrdim da je Beograd grad kranova i investicioni centar jugoistočne Evrope”, kaže gradonačelnik dodajući da je pored velikih razvojnih i infrastrukturnih projekata koje je Beograde pokrenuo, svojom politikom doprineo da veliki broj privatnih investitora, pre svega u oblasti građevinarstva, pokrene veliki broj projekata, naročito u segmentu stanogradnje.

„Već tri godine zaredom sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove odobrava izgradnju oko milion metara kvadratnih kroz građevinske dozvole, u poređenju sa 2013. godinom to je pet puta više, a sa 2010. godinom čak deset puta više metara kvadratnih”, navodi gradonačelnik i dodaje da ovaj podatak govori koliko je isplativo ulagati u Beograd.

Simbol promena i novog modernijeg grada

Govoreći o projektu „Beograd na vodi“, Radojičić je rekao da je to najznačajniji projekat u oblasti nekretnina, ali da njegov koncept i značaj prevazilaze samu građevinsku industriju.

“On postaje simbol promena i novog, modernijeg Beograda i Srbije. Osim lokalnih građevinskih kompanija koje su angažovane na izvođenju radova, u izgradnji se koriste i lokalno proizvedeni materijali najvišeg kvaliteta, što će takođe doprineti daljem razvoju domaće ekonomije”, siguran je Radojičić.

Objasnio je da se u ovom trenutku izvode radovi na devet gradilišta, na kojima radi više od 2.800 radnika.

“Sa jedne strane ovaj projekat povlači veliki broj komplementarnih industrijskih grana, od građevinske industrije preko unapređenja turističke ponude, do direktnog uticaja i na unapređenje uslužnog sektora. Projekat će biti od izuzetnog značaja ne samo za Beograd, već i za ovaj deo Evrope, a prostiraće se na površini od oko milion kvadratnih metara i sa ukupnom građevinskom površinom od 1,8 miliona kvadratnih metara”, naglasio je Radojičić.

Ponovio je da je centralna turistička atrakciju ovog projekta Kula Beograd, koja je novi simbol grada, visoka 168 metara, a obuhvata hotelski i rezidencijalni deo.

“Ona će staklenim mostom biti spojena sa Galerijom Beograd, najvećim šoping centrom u regionu, što će unaprediti ukupnu turističku ponudu Beograda”, ocenio je gradonačelnik.

Savski trg kao novi javni prostor ulepšaće i jednu od najvećih zelenih površina u samom centru grada – Savski park, sa svojih 18.000 kvadratnih metara.

“Pored ekonomije koja je u ovom trenutku veoma bitna, da bi ostvario svoj strateški cilj, a to je da postane kvalitetno mesto za život svih svojih građana, Beograd mora da bude i kulturna prestonica i mesto koje neguje rekreativni i profesionalni sport, kao i da bude socijalno odgovoran grad”, zaključio je gradonačelnik.