Besent nagovestio produženje roka za uvođenje carina Pekingu

Američki i kineski zvaničnici započeli su drugi dan pregovora u Stokholmu u pokušaju da reše dugogodišnje ekonomske sporove i smire rastući trgovinski rat između dve najveće svetske ekonomije.

Iako se ne očekuju veliki preokreti odmah, moguće je da će strane pristati na dodatno produženje primirja u tarifama za još 90 dana, nakon što je prethodni dogovor postignut sredinom maja. Ovi pregovori mogli bi da otvore put i za potencijalni susret predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump) i kineskog predsednika Si Đinpinga kasnije tokom godine, prenosi Reuters.

Delegacije su se u ponedeljak sastale na više od pet sati u kancelariji švedskog premijera u centru Stokholma. U utorak ujutru, američki sekretar za finansije Skot Besent (Scott Bessent) viđen je kako ulazi u zgradu nakon zasebnog sastanka sa premijerom Švedske Ulfom Kristersonom (Ulf Kristersson), dok je kineski potpredsednik vlade He Lifeng takođe stigao na lokaciju. Ni jedna strana nije davala izjave nakon prvog dana pregovora.

Tramp je dao Kini rok do 12. avgusta da postigne trajniji dogovor o tarifama sa njegovom administracijom. U maju i junu postignuti su preliminarni sporazumi koji su privremeno zaustavili nadmetanje u uvođenju tarifa i prekid isporuka retkih zemalja. Ukoliko dogovor ne bude postignut, globalni lanci snabdevanja mogli bi se suočiti sa novim poremećajima zbog povratka američkih tarifa na trocifrene nivoe, što bi u praksi značilo trgovinski embargo između dve zemlje.

Pregovori u Stokholmu dolaze neposredno nakon Trampovog najvećeg trgovinskog sporazuma do sada, sa Evropskom unijom – o uvođenju carina od 15 procenata na većinu evropskog izvoza u SAD, kao i dogovora sa Japanom. Besent je već nagovestio mogućnost produženja roka i naveo da želi da Kina svoju ekonomiju više usmeri ka domaćoj potrošnji, što je dugogodišnji cilj američke politike.

U međuvremenu, u Vašingtonu, senatori iz obe američke partije planiraju da ove nedelje predstave zakone usmerene protiv Kine zbog odnosa prema manjinama, disidentima i Tajvanu, naglašavajući pitanja bezbednosti i ljudskih prava, što bi moglo da zakomplikuje pregovore u Stokholmu.

Analitičari ocenjuju da su američko-kineski pregovori znatno složeniji od razgovora sa drugim azijskim zemljama i da će zahtevati više vremena. Dominacija Kine na svetskom tržištu retkih minerala i magneta, koji se koriste u vojnim sistemima, automobilima i drugim industrijama, ostaje snažan instrument pritiska na američku privredu.