BEZ PODRŠKE DRŽAVE BIZNIS NE MOŽE DA OPSTANE Nikolić: Najavljene mere dobre

Paket ekonomskih mera koje je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić je dobar i neizbežan, pošto bez podrške države biznis u situaciji izazvanoj epidemijom korona virusa ne može da opstane, izjavio je danas ekonomista Goran Nikolić.

Kaže da je predviđeni paket u uskladu sa onim što radi većina država u svetu, a posebno evropskih i SAD, a to je pomoć biznisu.

„Dakle, bez podrške države biznis ne može da opstane i to je zaključak do koga su došle skoro sve zemlje i svi relevantni ekonomisti“, rekao je Nikolić.

Analizirajući tri vrste najavljenih mera, dodaje da se sve svode na upumpavanje novca, odnosno garancije datim banakama da se podrže domaća preduzeća.

Prva mera je, kako kaže, veoma važna sa aspekta zaposlenosti, a to je pomoć malim i srednjim predzećima kroz garantovanje tri minimalne mesečne zarade.

Dodaje da se od medicinskih stručnjaka može čuti da će epidemija korona virusa potrajati, zbog čega ljudi u biznisu ne mogu da zarade.

„Tako da je pravedno, budući da ljudi u javnom sektoru dobijaju plate, da i ti ljudi budu barem minimalno obezbeđeni, kako ne bi došlo do gašenja biznisa“, smatra Nikolić.

Druga stvar je, ističe, još važnija sa makroekonomskog aspekta, a to je pomoć preko garancija datima bankama.

Prema njegovim rečima, oko četvrtinu novca koje banke budu plasirale garantovaće država, ali će garnacije države faktički biti mnogo veće, jer će ona za sve rizicične biznise snositi garnaciju.

„Mislim da je to opet jedini način da se banke podstaknu, one imaju novac, ali je rizično da ga plasiraju nekom preduzeću čiji je opastank u pitanju. Tako da će ovaj garantni fond, kako će se verovatno zvati, biti način da se banke motivišu da plasiraju preduzećima novac po niskim kamatama i verovatno sa grejs periodima i to onim koja inače ne bi mogla da dobiju kredite ili bi alli po veoma visokim kamatama“.

Nikolić je naglasio da je ta mera veoma važno pošto bi domaća preduzeća mogla da dođu u nezgodnu situaciju, ne samo na domaćem tržištu, već i u konkurenciji sa stranim firmama koje već imaju pomoć.

Treća mera su korporacijske obveznice koje bi delimično finansirala država, dodao je on.

„Mi nismo do sada imali tako nešto i biće zanimljivo kako će to biti regulisano. U svakom slučaju, da bi veća preduzeća mogla da izdaju obveznice i po svemu sudeći bi država na neku način učestvovala u kupovinu tih obveznica, čime bi ta preduzeća bila finansirana“.

To se već dešava u evrozoni i SAD, Kini i Japanu, napomenuo je Nikolić, dodajući da bi tako i naša preduzeća na finansijskom tržištu mogla da se zaduže.

Objašnjava da je to kao kada se uzima povoljan kredit, ali da je mehanizam drugačiji.

Ključna pitanje je kako doći do novca, kaže on i dodaje da su budžetske rezerve relativno male i da imamo dva načina:

„Jedan je spoljno zaduživanje i očekujem da od Međunarodnog monetarnog fonda uzmemo sve što možemo, kao i od Svetske banke. Međutim, te pare neće biti dovoljne i mislim da će glavni način zaduživanja i refinansiranja obaveza biti preko domaćih hartija od vrednosti i preko trezorskih zapisa“.

Ako ne želimo da znacajnije povećamo dug, što je, inače, ideja vlasti, onda je intencija na deviznom tržištu način da se to spreči, naveo je on.

Takođe, kaže da devizne rezerve nisu sasvim dovoljne i mogu samo delimično da korisite toj svrsi, da se na taj način smanji pritisak na devizno tržište.

„Mislim da su te mere neizbežne. Koliko će fiskalni deficit porasti je teško reći, ali verovatno ne manje od pet odsto BDP, verovatno i više. U svakom sučaju, to i nije tako veliki iznos imajući u vidu obim pomoći i pakete fiskalnih mera koje pripremaju druge zemlje“.

Ističe da će banke biti motivisan da uđu u jedno obimnije kreditiranje u kriznom periodu zbog garantnog fonda, jer „na kraju, ako privreda propadne, onda se i bankama dobro ne piše“.

Mislim da će se tu naći neki modus kao što je bilo 2008. i 2009. godine, dodao je on.

Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića da se razmišlja o pomoći svim punoletnim građanima sa jednokratnim poklonom od 100 evra, Nikolić kaže da je više za targetirane podrške ugroženima, jer bi tako možda bio veći efekat pomoći.

Nikolić je napomenuo da za naše finansije oko pola miljardi evra za tu namenu ne bi bilo nepodnošljivo.