Biće još poskupljenja, ali nas do kraja godine čeka smirivanje inflacije

Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Narodna banka Srbije će nastaviti da pažljivo prati kretanja i uticaj ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja na inflaciju, finansijsku stabilnost i brzinu ekonomskog oporavka i da u skladu s tim prilagođava svoje mere u interesu naše privrede i građana, rekla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković na predstavljanju redovnog Izveštaja o inflaciji.

Globalna privreda se, kaže Tabaković, postepeno oporavlja od krize izazvane pandemijom i, prema oceni međunarodnih finansijskih institucija, izgledi za njen dalji rast povoljniji su nego pre tri meseca. Pre svega, očekuju se pozitivni efekti masovne vakcinacije, kao i dodatnih fiskalnih mera koje preduzimaju najveće ekonomije sveta, prvenstveno Sjedinjene Američke Države.

„Iako i dalje postoji neizvesnost u pogledu toka pandemije i njenih efekata na globalnu privredu, a time i na cene primarnih proizvoda i globalne finansijske uslove, ona je smanjena u odnosu na prethodni period. Polako se nazire svetlost na kraju tunela“, zaključuje Tabaković.

Ona dodaje i da projekcije NBS ukazuju da će rast inflacije biti privremenog karaktera. Iako je u prva dva meseca ove godine, pre svega usled nižeg rasta cena voća i povrća početkom godine, od sezonski uobičajenog, godišnja inflacija ostala ispod donje granice cilja, a koji je 3 ± 1,5 odsto, već u martu se inflacija vratila u te granice, odnosno bila je 1,8 odsto. Slično, kao i u drugim državama u regionu, taj rast se duguje prvenstveno doprinosu cena naftnih derivata, zbog rasta svetske cene nafte.

Dalje ubrzanje inflacije u aprilu, na 2,8 odsto, koja se očekuje i u maju, prema proceni analitičara NBS, posledica je, kako niske baze iz prethodne godine, tako i rasta cena primarnih proizvoda, ali i hladnog vremena u aprilu, koje je ubrzalo rast cena.

„Međugodišnja inflacija će se ove godine, pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, kretati oko centralne vrednosti cilja, pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu, usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta. Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine, inflacija će se kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od 3 ± 1,5 odsto i tu će se zadržati u srednjem roku, komentariše procena NBS, guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Odluka Izvršnog odbora da ne menja visinu referentne stope bila je, kako napominju iz NBS, opredeljena, pre svega, efektima prethodno donetih obimnih mera monetarne i fiskalne podrške privredi i građanima, koji se mogu očekivati i u narednom periodu, kao i najavljenim trećim fiskalnim paketom mera, koji će se realizovati u ovoj godini. Takođe, s nastavkom uspešnog sprovođenja procesa vakcinacije, očekivao se ubrzani privredni oporavak u ovoj godini.

„Opreznost u vođenju monetarne politike nalagala su kretanja na međunarodnom robnom tržištu, pre svega, rast svetskih cena nafte, kao i primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane prethodnih meseci. Takođe, opreznost je bila potrebna i zbog dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a pre svega zbog rasta dugoročnih stopa prinosa“, objašnjava Tabaković.

Kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike, uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su, prema procenama NBS, povoljni. Pri tome, kamatne stope na nove dinarske kredite privredi u januaru spustile su se na nov najniži nivo (2,2 odsto), da bi u naredna dva meseca beležile rast, ali su se i pored toga zadržale na nižem nivou u poređenju s krajem 2020. godine (3,1 odsto u martu).

„Pod uticajem visoke baze iz prošle godine, početkom 2021. došlo je do usporavanja rasta kredita nemonetarnom sektoru na međugodišnjem nivou – rast ukupnih kredita u martu usporio je na 7,7 odsto. Struktura rasta kredita ostala je povoljna, jer su u okviru kredita privredi najveći rast od početka godine zabeležili investicioni krediti, a u okviru kredita stanovništvu stambeni krediti. Pri tome, rezultati aprilske ankete o kreditnoj aktivnosti ukazuju na to da su banke tokom prvog tromesečja ublažile kreditne standarde, kao i da je tražnja za kreditima nastavila da raste. Takođe, nastavak ublažavanja kreditnih standarda banke očekuju i u narednom tromesečju“, procenjuju analitičari NBS.

Prema njihovoj oceni, preduzete mere Narodne banke Srbije u prethodnom periodu, produženje roka i iznosa kredita odobrenih iz garantne šeme i zadržavanje relativno niskih kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom novčanom tržištu doprinosiće nastavku rasta kreditne aktivnosti.

„Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 odsto. Primera radi, godinu dana nakon ispoljavanja efekata svetske finansijske krize na nas, u septembru 2008. godine, pokazatelj problematičnih kredita povećan je na preko 17 odsto, kao posledica pada ekonomske aktivnosti i slabljenja dinara prema evru. Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora“, zaključuje guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Pritom, ističe ona, „povećanje učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu koje je Srbija imala tokom 2020. godine bilo jedno od najmanjih u Evropi, čemu je doprineo povoljniji ishod u pogledu privrednog rasta, kao i niži troškovi njegovog servisiranja. Javni dug opšte države u Srbiji tokom 2020. povećan je za svega 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je višestruko manje od većine evropskih zemalja, u kojima je povećanje učešća javnog duga iznosilo i preko 15, a u nekima i preko 20 odsto.

„Iako će ove godine javni dug biti privremeno povećan, cenimo da će ostati ispod mastriškog kriterijuma od 60 odsto bruto domaćeg proizvoda, kao i da će već od sledeće godine biti na silaznoj putanji, što su ocene i domaćih, ali i međunarodnih finansijskih institucija“, zaključuje Tabaković.