Biciklisti čekaju subvencije i nove staze širom Beograda

Motivisana uređenjem javnih površina i stvaranjem uslova za nove, zanimljivije sadržaje, vlast Grada Beograda najavila je tender za kupovinu bicikala domaće proizvodnje. Čak 2.000 građana koji se prvi jave na konkurs, čiji je početak najavljen za 15. jul, imaće priliku da dobiju novčani podsticaj od 5.000 dinara za kupovinu bicikla domaće proizvodnje.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavio je izgradnju dodatnih 20 kilometara novih biciklističkih staza, a plan je da se u naredne četiri godine izgradi 100 kilometara staza za bicikliste u Beogradu. Takođe, predviđeno je i raspisivanje konkursa za kupovinu javnih bicikala, što uključuje izgradnju 150 stanica gde će građani Beograda imati priliku da iznajme bicikl po ceni od 150 dinara za celodnevno korišćenje.

Novi Sad uspešno organizovao konkurs

Slična akcija je tokom aprila pokrenuta u Novom Sadu, gde je 800 građana pomoću subvencija obezbedilo nova prevozna sredstva na dva točka.

„U Novom Sadu su zahvaljujući specijalizovanom portalu uspeli da organizuju konkurs za dobijanje subvencija. Posetioci koji su bili najbrži prilikom prijavljivanja uspeli su da dobiju 10.000 dinara po biciklu. U Beogradu će subvencija za kupovinu biti duplo niža. U svakom sučaju, reč je o dobroj ideji, jer se tako svi zajedno borimo protiv zagađenja. Vožnja bicikla je način prevencije kardiovaskularnih bolesti, ali i protiv kovida, jer se izbegavanjem gradskog prevoza smanjuje rizik od zaraze“, kaže za Biznis.rs predsednik Udruženja građana „Ulice za bicikliste“ Zoran Bukvić i dodaje da je prevoz biciklom višestruko koristan, jer je reč o jeftinom prevoznom sredstvu koje ne zagađuje vazduh i ne stvara buku.

„Mi smo pre nekoliko godina negodovali kada je Grad Beograd uveo mogućnost refundiranja naknade za javni prevoz u situacijama kada poslodavcu morate doneti račune za benzin, taksi ili kartu za prevoz. Pojedini sugrađani se dovijaju tako što od rodbine, poznanika i prijatelja traže račune za benzin, pa ih kasnije pravdaju. Uprava grada je počela da razmišlja o ekološkim vidovima prevoza putnika koji moraju biti podržani“, navodi Bukvić.

Pao server zbog velikog interesovanja

Prisetivši se slične akcije koja je tokom aprila sprovedena u Novom Sadu, naš sagovornik kaže da je tadašnji odziv građana bio više nego dobar.

„Imali su problem sa serverom, jer određeni broj zainteresovanih na početku nije mogao da se prijavi, što je izazvalo manji revolt dela korisnika. Sve subvencije su iskorišćene na samom početku akcije. Stimulacija koja će biti dostupna građanima Beograda pokriva petinu sume neophodnu za kupovinu bicikla idealnog za vožnju u Beogradu. Minimum novca koji bi trebalo izdvojiti u pomenute svrhe je oko 200 evra“, navodi Bukvić.

Kako unaprediti bezbednost biciklista?

Grad je ovom prilikom predložio i izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja. Zatražena je mogućnost vožnje bicikla u žutim trakama kada nije saobraćajni špic. Takođe, biće definisan saobraćajni termin biciklističko-pešačke ulice, odnosno ulice gde je brzina saobraćaja ograničena na deset kilometara na sat, a gde prednost imaju pešaci i biciklisti.

„Približniji termin koji se odnosi na biciklističko-pešačke ulice je zona usporenog saobraćaja. Takve ulice već postoje i karakteriše ih onaj znak na kojem se nalazi poseban saobraćajni znak i tu je ograničenje 10 kilometara na sat. Biciklistička ulica je ono što razlikuje zonu usporenog saobraćaja. U biciklističkoj ulici je precizirano i dozvoljeno kretanje bicikla sredinom kolovoza, a da pritom vozač ne sme da ga pretekne. Ograničenje je obično do 30 kilometara na sat. Takvih ulica ima u razvijenijim zemljama kao što su Holandija, Belgija ili Austrija“, objašnjava Bukvić.

Uslov za konkurisanje u dodeli subvencija jeste prebivalište na teritoriji Grada Beograda. U Novom Sadu je dodatni uslov bio dodela subvencija za jedan bicikl po domaćinstvu. Kada je reč o infrastrukturi, u Beogradu trenutno postoji oko 103 kilometra biciklističkih staza. Postavlja se pitanje koliko postojeće deonice zadovoljavaju potrebe žitelja glavnog grada?

„Biciklistička staza u Beogradu nije koherentna, niti povezuje centralne atrakcije grada. Biciklističke staze su se pravile tamo gde je moguće, a ne tamo gde je potrebno. Da su se pravile tamo gde je potrebno, onda bismo mogli da pričamo o većem broju ljudi koji putuju biciklom. Još uvek je reč o prilično maloj kilometraži i tek se počinje sa razvojem biciklističkih staza“, navodi Bukvić i kaže da Udruženja građana „Ulice za bicikliste“ ima dodatne predloge za lokalnu samoupravu.

„Naš predlog koji nije naišao na razumevanje prodavaca i lokalne samouprave je da se subvencija odobri i za servis, odnosno servis i zamenu delova kod postojećih bicikala. Tako stimulišete ne samo prodaju novih, već i rekonstrukciju i repariranje starih bicikala. Pruža se mogućnost daljeg korišćenja, umesto što završe na otpadu ili na reciklaži“, zaključuje Bukvić.