Brisel neće razgovor sa Putinom, a Orban na meti LGBTQ kritika

Lideri Evropske unije koji zasedaju u Briselu nisu se složili oko predloga Francuske i Nemačke da se uskoro održi samit sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, nakon što su se Poljska i baltičke zemlje kategorički tome usprotivile.

„Bila je to veoma sveobuhvatna rasprava i nije bila laka. Danas nije bilo sporazuma o neposrednom sastanku lidera“, navela je nemačka kancelarka Angela Merkel, prenosi France 24. Za Angelu Merkel je tekući samit poslednji na mestu lidera Nemačke, budući da se neće kandidovati za novi mandat u septembru.

Merkel je rekla da je EU potreban direktan dijalog sa Rusijom, jer je „sukobe najbolje rešiti ako razgovarate međusobno“. Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) naveo je da su toplije veze sa Moskvom „neophodne za stabilnost evropskog kontinenta“, kao i da EU ne „može ostati u čisto reaktivnoj logici u odnosu na Rusiju“.

Merkel je uoči briselskog samita kazala poslanicima Bundestaga da bi EU trebalo da traži „direktan kontakt“ sa Rusijom na isti način kao što je to učinio predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden). „Nije dovoljno kada američki predsednik razgovara sa ruskim predsednikom. Pozdravljam to, ali EU takođe mora stvoriti formate za dijalog. U suprotnom, nećemo moći da rešimo sukobe“, rekla je Merkel, prenosi FT.

Samiti EU i Rusije ne održavaju se od 2014. godine, kada je Rusija pripojila Krim, zbog čega je Zapad uveo sankcije protiv Moskve. Umesto dijaloga i pokušaja poboljšanja odnosa sa Moskvom, lideri EU saopštili su u petak da razmatraju nove sankcije protiv Rusije. Iz teksta zaključaka samita ulonjene su reference na saradnju sa Rusijom na Arktiku, na svemirsku politiku i borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Premijer Letonije Krisjanis Karins rekao je da će biti „poteškoća“ u nastojanju da se izgradi poverenje sa Rusijom. Premijer Holandije Mark Rute (Mark Rutte) naveo je da će bojkotovati bilo koji direktan sastanak EU sa Putinom, pozivajući se na pad aviona Malaysia Airlines iznad Ukrajine u julu 2014 godine. Istovremeno, on je istako da nema ništa protiv da se Makron i Merkel sastanu s Putinom.

Kremlj je ranije pozdravio ideju o samitu, ocenivši da je Briselu i Moskvi potreban dijalog. Među retkim evropskim liderima koji su otvoreno podržali predlog Berlina i Pariza bio je austrijski kancelar Sebastijan Kurc (Sebastian Kurz), prenosi Deutsche Welle.

Na meti kritika našao se mađarski premijer Viktor Orban zbog nacrta zakona kojim se zabranjuje deljenje LBGTQ materijala u školama. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) ocenila je taj zakon „sramotom“ koja je u suprotnosti sa osnovnim vrednostima EU i zapretila da će Mađarsku izvesti pred sud.

Merkel je rekla da su lideri EU i Orban imali „veoma, veoma iskrenu diskusiju“. „Ovde smo svi veoma jasno stavili do znanja koje temeljne vrednosti sledimo“, a EK „će se sada baviti mađarskim zakonom“, naglasila je nemačka kancelarka. Orban je, međutim, ostao nepopustljiv i zarekao se da neće povući zakon.

„Ovo nije protiv homoseksualnosti i bilo kakvog seksualnog uplitanja. Nije reč o homoseksualcima. Reč je o pravu dece i roditelja“, rekao je Orban. Holandski premijer Rute izjavio je da Mađarskoj više nije mesto u EU, dok je šef irske vlade Majkl Martin (Michael Martin) ocenio da je zakon slomio „osnovnu vrednost EU“.

Lideri 17 država članica EU potpisali su pismo u kojem kritikuju „pretnje osnovnim pravima, a posebno principu nediskriminacije na osnosu seksualne orijentacije“. To pitanje bilo je u središtu evropske politike nakon što je UEFA odbacila plan Minhena da svoj stadion osvetli u sredu duginim bojama za utakmicu Evropskog prvenstva u fudbalu između Nemačke i Mađarske. Orban je trebalo da prisustvuje meču, ali je odustao.

Lideri EU su se složili da obezbede Turskoj oko tri milijarde evra finansijske pomoći za zaustavljanje migranata. Ankara se 2016. godine obavezala da spreči migrante da stignu u EU u zamenu za finansijsku pomoć. U Turskoj trenutno boravi 3,7 miliona migranata iz Sirije. Merkel je navela da bi finansijska pomoć koja se daje Ankari trebalo da bude prebačena na socijalno-ekonomsku pomoć, jer su neki od migranata već 10 godina u Turskoj.