Broj boravišnih i radnih dozvola u Hrvatskoj i dalje manji nego pre korona krize

U ovoj godini, u kojoj su ukinute kvote za uvoz radne snage, do sada je izdato 32.813 dozvola za boravak i rad stranaca u Hrvatskoj, a od toga su 7.003 dozvole iz delatnosti turizma i ugostiteljstva, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova zaključno sa 21. junom.

Sektor koji je najviše u potrazi za stranom radnom snagom i dalje je građevinarstvo, a u Hrvatskoj ekonomskoj komori pozivaju se na statistiku Hrvatskog zavoda za zapošljavanje prema kojoj su od početka ove godine do polovine juna 2.434 poslodavca podnela 14.437 zahteva za građevinska zanimanja, prenosi Jutarnji list.

U turizmu i ugostiteljstvu odobrene su 1.232 dozvole za novo zapošljavanje, 980 za produženje, kao i 4.791 dozvola za sezonsko zapošljavanje. Velik deo zahteva poslodavaca je još u obradi, jer su do početka ove nedelje podnesena bila 11.740 zahteva za dozvole za boravak i rad za delatnosti turizma i ugostiteljstva. Poslodavci su, naime, s približavanjem turističke sezone i slabljenjem pandemije korona virusa intenzivirali podnošenje zahteva u poslednjih mesec dana.

„Najveći broj dozvola za boravak i rad za delatnost turizma i ugostiteljstva izdat je od sredine maja do 21. juna, odnosno ukupno 5.091 dozvola. Do 8. maja bilo je izdato 1.912 dozvola u navedenoj delatnosti“, objašnjeno je u Ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske.

Kad se gleda ukupni broj izdatih dozvola u odnosu na raspoložive podatke za predpandemijsku 2019. godinu, on je manji, ali ne značajno. Naime, pre dve godine, kada je postojala kvota za zapošljavanje stranaca, do 28. juna je dobar deo kvote već bio ispunjen. Tačnije, od 53.100 mesta bilo je slobodno njih 17.802, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova o iskorišćenosti kvote, koji su objavljeni na njihovoj internet stranici, što znači da je bilo izdato nešto više od 35.000 dozvola.

Kvota za turizam i ugostiteljstvo, utvrđena za listu 18 zanimanja, od kuvara i konobara do masera i instruktora ronjenja, bila je za 17.611 radnika, a od toga su do pred kraj juna u kvoti preostala samo 2034 mesta. U 2020. godini je radi pretpostavljenih potreba tržišta rada kvota za uvoz stranih radnika bila još veća, čak 78.470, ali je zbog izbijanja pandemije korone iskorišćenost na kraju bila slaba. U ovo su vreme prošle godine u kvoti bila slobodna 59.902 mesta, pokazuje statistika Ministarstva unutrašnjih poslova, a poslednjeg dana u decembru ostalo je neiskorišćeno čak 39.385 mesta.

„Velike potrebe građevinara vide se i po podnesenim zahtevima – najviše ih je podneseno za zidare, radnike visokogradnje, tesare, radnike niskogradnje, fasadere, armirače, montere građevinskih elemenata, polagače keramičkih pločica, kao i za molere. Za njih 9.541 izdato je pozitivno mišljenje Hrvatskog zavoda za zapošljavanje, na osnovu čega Ministarstvo unutrašnjih poslova može izdati radnu dozvolu”, rečeno je u Hrvatskoj ekonomskoj komori.

Kako dodaju, nedostatak radne snage sve je očigledniji i u turizmu, jer se zbog pandemije, odnosno zatvaranja, deo radnika prekvalifikovao, pa je, prema procenama struke, više od 10.000 ljudi otišlo iz turističke branše. 

„Najveći deficit je, kao i proteklih godina, na radnim mestima sobarice/spremačice, kuvara i konobara, a očekuje se da će potražnja za radnicima sve više rasti kako sezona bude odmicala“, napominju u Hrvatskoj ekonomskoj komori.

Prema novom Zakonu o strancima, koji je stupio na snagu u januaru, došlo je do liberalizacije, jer je izmenjen sistem odobravanja zapošljavanja stranih radnika, pa umesto kvotnog sistema postoji sistem testa tržišta rada. Test, međutim, nije nužan za deficitarna zanimanja koja su objavljena na listi Zavoda i gde sada prevladavaju ona iz sektora građevine.

Ima ih nekoliko i iz IT sektora, a ovog meseca su dodata zanimanja iz turizma i ugostiteljstva – konobar i kuvar, no samo za županije u kojima postoji manjak te radne snage, a takođe i za sezonske poslove kao što su sobar, čistač, pomoćni kuvar i pomoćni konobar.

Razlog za proširenje liste leži verovatno u tome što su do kraja maja, kako pokazuje statistika sa sajta Hrvatskog zavoda za statistiku (HZZ), zanimanja za koja je izdato najviše pozitivnih odgovora u sprovođenja testa tržišta rada, bili upravo čistači, konobari, kuvari, sobari, dok je najviše zahteva bilo podneseno u Puli, potom Rijeci, pa Zagrebu, što je posledica turističkog buđenja Jadrana.

Trenutno je u Hrvatskoj oko 335.000 turista, od kojih 272.000 stranih, pokazuju podaci iz sistema eVisitor.