Bruto satnica u zemljama EU u prošloj godini od 6,5 do 45,8 evra

U 2020. godini prosečni (bruto) troškovi rada po satu u celoj ekonomiji (isključujući poljoprivredu i javnu upravu) procenjeni su na 28,5 evra u EU i 32,3 evra u Evrozoni, u poređenju sa 27,7 evra i 31,4 evra u 2019. godini, saopštio je Statistički zavod EU – Eurostat.

Kako se navodi, podaci o prosečnim troškovima rada ukazuju i značajne razlike između država članica EU. Tako su najniži troškovi rada po satu zabeleženi u Bugarskoj (6,5 evra), Rumuniji (8,1 evra) i Mađarskoj (9,9 evra), a najveći u Danskoj (45,8 evra), Luksemburgu (42,1 evra) i Belgiji (41,1 evra).

Troškovi rada po satu u industriji iznosili su 28,8 evra u EU i 34,8 evra u Evrozoni. U građevinarstvu su iznosili 25,6 evra, odnosno 29,0 evra. U uslugama su troškovi rada po satu iznosili 28,2 evra u EU i 31,1 evro u Evrozoni. U uglavnom ne-poslovnoj ekonomiji (isključujući javnu upravu) ti troškovi su 29,7 evra, odnosno 33,1 evro. Kako se ističe, dve glavne komponente troškova rada su zarade i neplaćeni troškovi (npr. Socijalni doprinosi poslodavaca). Udeo troškova bez zarada u ukupnim troškovima rada za celu ekonomiju iznosio je 24,5 odsto u EU i 25,0 odsto u Evrozoni, navodi Eurostat.

U odnosu na 2019. godinu, troškovi rada po satu na nivou cele ekonomije porasli su za 3,1 odsto u EU i za 2,9 odsto u Evrozoni. Kako se ističe, unutar Evrozone, troškovi rada po satu porasli su u svim državama članicama, osim na Malti (-4,7 odsto), Kipru i Irskoj (-2,7 odsto). Najveći porast zabeležen je u Portugalu (+ 8,6 odsto), Litvaniji (+ 7,5 odsto) i Slovačkoj (+ 7,0 procenata), a najmanji u Luksemburgu (+ 0,5 odsto), Finskoj (+ 0,7 odsto) i Holandiji (+ 0,8 odsto). Za države članice van Evrozone, troškovi rada po satu izraženi u nacionalnoj valuti porasli su u svim državama članicama 2020. godine, osim u Hrvatskoj (-1,0 odsto), a najveći porast zabeležen je u Mađarskoj (+ 7,9 odsto), Bugarskoj (+ 7,8 odsto ), Češkoj (+ 7,4 odsto) i Rumuniji (+ 7,2 odsto).

Kako se naglašava u izveštaju, u prošloj godini većina država članica EU uvela je niz šema podrške kako bi ublažila uticaj pandemije Covid-19 na preduzeća i zaposlene. Oni su se uglavnom sastojali od kratkoročnih radnih aranžmana i privremenih otpuštanja koje je vlada u potpunosti ili delimično nadoknadila. Te šeme su obično evidentirane kao subvencije (ili poreske olakšice) i evidentirane su sa negativnim predznakom u komponenti troškova rada koja nije zarada. Generalno, broj stvarno odrađenih sati smanjio se više od zarada, dok su porezi umanjeni za subvencije, čime je ograničen uticaj na troškove rada po satu, ističe Eurostat.