BUDŽET ZA 2021. GODINU Za bolji standard, više investicija i dinamičan oporavak privrede

Budžet je bez sumnje najvažniji finansijski dokument svake države. Budžet Srbije za 2021. godinu imaće dodatni značaj jer predstavlja osnovu za, svi se nadamo, dinamičan oporavak privrede od posledica pandemije korona virusa.

I upravo takav bi, prema najavama ministra finansija Siniše Malog, trebalo i da bude budžet za narednu godinu. Sa jedne strane, trebalo bi da podrži rast životnog standarda građana, a da sa druge strane bude i razvojni, sa velikim ulaganjima u kapitalne infrastrukturne projekte.

Kada se govori o prvom „stubu“ budžeta – podizanju životnog standarda, tu se pre svega navodi da će od 1. januara naredne godine penzije biti povećane za 5,9 odsto u skladu sa tzv. „švajcarskom“ formulom za obračun, a minimalna cena rada biće povećana za 6,6 odsto. Tu je i povećanje plata u javnom sektoru. Pre svega medicinski radnici će od početka nove godine dobiti povećanje plate od pet odsto, ostali zaposleni u javnom sektoru dobiće veće zarade od 3,5 odsto, dok će ostalih 1,5 odsto povećanja dobiti od 1. aprila. Takođe je najavljeno da će i vojnici dobiti povećanje zarada od 10 odsto.

„Kontrolor“ javnih finansija, Fiskalni savet, podržao je nameru ekonomskih vlasti da povećaju penzije, ali sa druge strane smatra da bi rast plata u javnom sektoru trebalo ograničiti, bar dok se ne vidi kojom brzinom će ići oporavak privrede od posledica korona krize u narednoj godini.

Sa druge strane, ekonomske vlasti insistiraju na ostvarenju ciljeva iz Programa „Srbija 2025“, koji predviđaju prosečnu platu u Srbiji do 2025. godine od 900 evra, a prosečnu penziju oko 430 evra.

Budžet za narednu godinu je takođe koncipiran na planiranom rastu od šest odsto u 2021. godini, i deficitu budžeta od tri odsto (178 milijardi dinara), koji bi trebalo da omogući da se javni dug održi na nivou ispod 60 odsto BDP.

Fiskalni savet, pak, smatra da je planirani privredni rast u narednoj godini trebalo planirati konzervativnije, s obzirom na neizvesnost koju nosi pandemija korona virusa, kao i njene negativne efekte na ekonomiju. U Fiskalnom savetu smatraju da bi neostvarivanje visoke stope rasta od šest odsto u narednoj godini, moglo ozbiljno da poremeti makroekonomske i fiskalne pokazatelje, kao i nivo javnog duga. Takođe, smatraju da je deficit budžeta trebalo predvideti na nivou od dva odsto BDP, jer takav nivo garantuje ponovno smanjivanje nivoa javnog duga zemlje.

Kapitalne investicije – osnov za održivi privredni rast

Sa druge strane, Fiskalni savet je podržao drugi „stub“ budžeta za narednu godinu – rekordne kapitalne investicije u nivou od 330 milijardi dinara odnosno oko 5,5 odsto BDP.

Iskustva iz ranijih godina su jasno pokazala da ulaganja države u putnu i železničku infrastukturu, industrijske parkove i slično podstiče i privatne, a posebno strane investicije, koje mogu biti ključni faktor dinamičnog oporavka srpske ekonomije u narednoj godini.

Među ključnim investicijama koje će se finansirati naredne godine su izgradnja Moravskog koridora, auto-put Preljina-Požega na koridoru 11, brze saobraćajnice Iverak-Lajkovac, auto-put Niš-Pločnik na projektu Auto-puta mira, auto-put Ruma-Šabac-Loznica i drugi.

Kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, sledeće godine počinje izgradnja Fruškogorskog koridora, dok se za novi put „Vožd Karađorđe“, koji će povezati Šumadiju sa istočnom Srbijom, radi projekat koji će biti završen naredne godine, a realizacija počinje 2022. godine.

U budžetu je izdovojen novac i za nove industrijske parkove, za nastavak rehabilitacije pruga, kao što su Niš-Dimitrovgrad i brza puga od Beograda do Novog Sada.

Naravno, naredne godine bi trebalo da počne i izgradnja dugo očekivanog metroa u Beogradu. Tu su i dodatna ulaganja u zdravstvo, pre svega u završetak Kliničkog centra u Beogradu, kao i gradnja Kliničkih centara Vojvodine i u Kragujevcu.

Ovako obiman paket javnih investicija, uz očekivane privatne i strane investicije, mogao bi da bude ključni faktor koji će da pogura privredni rast do zaista visokog nivoa od šest odsto, koliko je planirano budžetom.

Nada u uspešnu 2021.

Sa druge strane, Fiskalni savet je kao rizik u budžetu ukazao i na visok nivo subvencija velikim državnim i javnim preduzećima, koja su bez sumnje, dugogodišnji problem srpske ekonomije, i koji zahtevaju restrukturiranje.

U svakom slučaju, budžet za 2021. pokazuje ambicioznost planova ekonomskih vlasti Srbije u narednoj godini, iako je jasno da nas očekuje ekonomski vrlo neizvesna godina, za koju se svi nadamo da će biti godina koja će najaviti oporavak ekonomije, i na lokalnom i na globalnom nivou, od posledica korona krize.

Bez sumnje, Srbija se u odnosu na druge zemlje, dosta dobro borila sa posledicama pandemije korona virusa, uspevajući da očuva dobre makroekonomske pokazatelje. Sada je potrebno, postepeno, vratiti se na staze dinamičnog i održivog privrednog rasta, naravno odmah posle prestanka opasnosti od pandemije korona virusa. Budžet za narednu godinu mogao bi da bude jedan od ključnih instrumenata u tom pravcu.