BUGARSKA IMA NAJNIŽI BDP OD ZEMALJA EU, A LUKSEMBURG NAJVIŠI, pokazuju procene Eurostata

Samo u devet zemalja EU stvarna individualna potrošnja merena standardom kupovne moći u 2019. godini bila je veća od evropskog proseka, napominju u Eurostatu, ističući velike razlike među zemljama.

Luksemburg je potvrdio status zemlje sa najvišim standardom, 35 odsto iznad evropskog proseka, dok je 2018. godine bio 36 procenata iznad proseka.

Nemačka je ponovo zauzela drugo mesto sa potrošnjom 22 odsto višom u odnosu na prosek EU, nasuprot 24 procenta višoj potrošnji u 2018. godini.

Slede Austrija, Danska, Belgija, Holandija, Finska, Francuska i Švedska sa potrošnjom od devet do 18 odsto iznad proseka.

Hrvatska se i u 2019. godini zadržala na pretposlednjem mestu među zemljama Evropske unije po stvarnoj individualnoj potrošnji i BDP po stanovniku, pokazale su u procene Kancelarije za statistiku Evropske unije (Eurostat).

Stvarna individualna potrošnja (SIP) po stanovniku prikazana standardom kupovne moći (SKM) bila je u Hrvatskoj prošle godine 34 odsto ispod proseka EU, potvrdio je Eurostat procenu iz juna. Iako je blago porasla u odnosu na godinu ranije, kada je bila 35 procenata ispod proseka EU, Hrvatsku je ostavila, pokazuje izveštaj Eurostata, na pretposlednjem mestu među zemljama EU.

Mađarska je ispred Hrvatske sa potrošnjom nižom za 33 odsto od evropskog proseka, a na samom začelju i dalje je Bugarska, gde je potrošnja u 2019. bila 42 procenta ispod proseka EU.

Rumunija zabeležila najveći skok standarda

U grupi od pet zemalja sa potrošnjom većom od 25 odsto ispod proseka još su Letonija i Slovačka. Rumunija je zabeležila najveći skok standarda iskazan stvarnom individualnom potrošnjom, izjednačivši se sa Poljskom sa potrošnjom koja je 21 procenat ispod proseka EU.

U 2018. standard Rumunje bio je 26 odsto niži od proseka, a 2017. godine za 30 procenata. Uz Rumuniju i Poljsku, u grupaciji zemalja sa potrošnjom od 20 do 25 odsto ispod evropskog proseka, još su i Grčka i Estonija.

Potrošnja je prošle godine bila 10 do 20 procenata ispod proseka EU u Portugaliji, Češkoj, Malti i Sloveniji. Proseku je najbliža Italija, a blizu su i Irska, Kipar, Litvanija i Španija.

BDP po stanovniku najviši u Luksemburgu

Evropski statističari naglašavaju i kontinuirano velike razlike među zemljama EU, kada je u pitanju BDP po stanovniku meren standardom kupovne moći.

Luksemburg je zadržao prvo mesto među zemljama sa BDP po stanovniku više od dva i po puta većim od proseka EU.

U Eurostatu pritom napominju da je takav rezultat delom povezan sa velikim udelom inostranih radnika u ukupnoj zaposlenosti. „Iako ti radnici sudeluju u stvaranju BDP, nisu uključeni u rezidencijalno stanovništvo koje se koristi za proračun BDP po stanovniku“, podsećaju.

Irska se najviše približila Luksemburgu sa BDP po stanovniku gotovo dvostruko većim od proseka EU. Slede Danska, Holandija, Austrija i Nemačka, čiji je BDP u 2019. godini bio 20 do 30 odsto veći od proseka EU.

U Švedskoj, Belgiji i Finskoj bio je viši između 10 i 20 procenata, pokazuju nove procene Eurostata. Najbliže je proseku Francuska sa BDP po stanovniku šest odsto iznad proseka EU, pa Češka, Španija i Italija, gde je bio niži od 10 procenata, dok je Malta tačno na nivou proseka.

Od 10 do 30 odsto manji BDP po stanovniku od proseka zabeležili su Kipar, Litvanija, Portugalija, Slovenija, Poljska, Estonija, Slovačka i Mađarska.

Hrvatska se u 2019. ponovo našla na pretposlednjem mestu sa BDP po stanovniku iskazanim standardom kupovne moći 35 procenata nižim od proseka EU, čime je Eurostat takođe potvrdio junsku procenu. U 2018. bio je 36 odsto ispod proseka.

Niži BDP po stanovniku u 2019. imala je samo Bugarska, 47 procenata ispod proseka EU. Grupu zemalja sa BDP po stanovniku 30-ak odsto ispod proseka EU čine još Grčka, Letonija i Rumunija.