BUKNULO TRŽIŠTE NEKRETNINA U SRBIJI Ogromna potražnja za novogradnjom, najviše keš kupaca

Pandemije nije poremetila tržište nekretnina u Srbiji. Iako je na samom početku sve otežano funkcionisalo, u junu se situacija značajno popravila. Cene novogradnje su skočile i konstantno rastu, dok se banke utrkuju da ponude što bolje uslove svojim klijentima, kaže za Biznis.rs licencirani agent i suvlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

„U junu je tržište buknulo. Pokrenula se i prodaja i kupovina, dok su cene novogradnje skočile u odnosu na stanje pre pandemije“, napominje Lazarević.

Ipak, kako navodi, promet nije potpuno isti kao pre Covid-19 krize. On je za nekih 20 odsto niži nego pre pandemije, i iako je odličan, još uvek nije dostigao prošlogodišnji nivo.

Cene vrtoglavo rastu

Kada je reč o cenama nekretnina u srpskoj prestonici, Lazarević napominje da cene novogradnje još uvek polako, ali sigurno rastu i da su očekivanja da će se tržište stabilizovati do Nove godine.

„Dokle god bude ovakve potražnje, cene će biti na tom nivou“ kaže naša sagovornica i dodaje da se najviše gradi na Novom Beogradu.

„Cene kvadrata u luksuznim stambenim objektima na Novom Beogradu kreću se od 2.200 evra pa sve do četiri i više hiljada evra po kvadratu. U popularnim kulama, u Beogradu na vodi, cena kvadrata ide i do devet, 10.000 evra“, ističe Lazarević.

Kada je reč o starogradnji, cene su još uvek stabilne, dok su kupci znatno manje zainteresovani za ove nekretnine.

„U starogradnji mogu da se nađu stanovi po ceni od 1.500 do 1.800 evra po kvadratu, što je razumna cifra. Cene salonaca, koji su nekada bili vrlo traženi, kreću se od 2.200 do 3.000 evra po kvadratu u užem gradskom jezgru, dok su na primer u Mirijevu i na Ledinama 1.300. Sada takvi stanovi nisu traženi jer nemaju garaže„, kaže Lazarević.

Dobar trenutak za prodaju

U poslednjih nekoliko meseci u ponudi su se pojavili mali stanovi koji su se uglavnom izdavali kao stan na dan.

„Sada toga nema i ljudi ih prodaju jer misle da je dobar trenutak”, kaže Lazarević i dodaje da je lokacija nekada određivala cenu, što sada nije slučaj.

„Investitori, koji zidaju novogradnju, i te kako ulažu u spoljašni izgled zgrade i enterijer, kako bi opravdali visoke cene. Sva novogradnja, takođe, ima i garažna mesta i kada se to doda na cenu, nije malo. Cena garaže u centru Beograda je od 25.000 do 30.000 evra. Kvadrat stana je od 2.700 plus PDV, pa do 3.600 evra. Ipak, kupaca ima i proda se skoro sve“, ističe Lazarević.

Banke se utrkuju da ponude što bolje uslove

Država je uložila puno novca i stimulisala novogradnju i projektno finansiranje, tako da investitori imaju pomoć banaka i države dok ljudi gledaju da kupuju nekretnine i da umesto rente plaćaju kredite, objašnjava naša sagovornica.

„Potražnja je ogromna i čak 90 odsto kupaca su keš kupci, a samo 10 odsto kreditni. Ljudi kupuju bez problema“, navodi ona i dodaje da se banke utrukuju da ponude što bolje uslove kredita.

„Banke su dozvolile da učešće bude 10 odsto i da stan može da se kupi kada je izgrađenost i 60 odsto, što daje mogućnost da jako brzo realizujete kredit i ne čekate da se sagradi zgrada“, naglašava Lazarević.

Vikend naselja bez osnovne infrastrukture

Iako je u jeku pandemije vladala ogromna potražnja za vikendicama i kućama sa dvorištima, naša sagovornica objašnjava da to sada nije slučaj.

„Velika pomama kratko je trajala. Kako se približava zima, pada i potražnja za vikendicama. Ne treba zaboraviti da kod nas vikend naselja nisu kao na Zapadu gde imate dobar put, sigurnu struju i vodu. Kod nas su vikend naselja uvek sa nekom manom – ili nema vode, kanalizacije, u blizini prodavnice, ambulante. To je u redu ako imate dva automobila i dovoljno novca“, zaključuje Lazarević.