U Beogradu porez veći i do šest odsto

Oporavak prodaje nekretnina, ponajviše onih luksuznih uticaće i na visinu poreza na imovinu koju građani plaćaju na svoje stanove i kuće.

„Na sreću, prosečna vrednost nekretnina je samo jedna od stavki na bazi koje se porez obračunava, pa zato i procenat uvećanja iznosa nameta za posedovanje stana ili kuće neće biti tako drastičan“, kaže za Biznis.rs poreski stručnjak Đerđ Pap.

Do ove godine, prosečna cena nekretnina na određenoj opštini, prilikom utvrđivanja iznosa poreza na imovinu, određivala se za period januar – kraj septembra, za narednu godinu. Izmenama Zakona, od 2021. godine prosečna vrednost prodatih kvadrata u određenoj lokalnoj samoupravi meri se na bazi godišnjeg proseka, pa je tako osnov za obračun poreza za ovu godinu prosek cena nekretnina od oktobra 2019. do septembra 2020. godine. Ova promena posledica je činjenice da do sada u obračun prosečne cene stana nije ulazio poslednji kvartal u godini, kada je, po pravilu, prodaja stanova prilično izražena. Sve ono što se prethodnih meseci dešava na tržištu nekretnina biće vidljivo na rešenjima za porez na imovinu koja će nam doći naredne godine.

Osnov za obračun iznosa poreza, podseća Pap, predstavlja i starost nekretnine, tzv. „amortizacija“, kao i činjenica da vlasnik živi u nekretnini koju poseduje. Ukoliko ne živi u stanu ili kući čiji je vlasnik, nema prava na tzv. poreski kredit, odnosno umanjenje iznosa poreza po osnovu korišćenja stana.

„Sve lokalne samouprave dužne su da donesu adekvatne odluke o visini poreza na imovinu za narednu godinu zaključno sa 30. novembrom prethodne godine. Ukoliko zaključno sa tim rokom, odluku ne donesu, primenjuju se odredbe odluke iz prethodne godine“; napominje Pap.

Većina lokalnih samouprava donela je navedene odluke, zaključno sa 30.11. prethodne godine. Tako je Grad Beograd odlučio da ne menja stopu poreza, ali će zbog povećanja prosečne cene nekretnina u nekim zonama grada doći do povećanja iznosa poreza u odnosu na prethodnu godinu. Za ekstra poslovnu zonu, povećanje će iznositi oko šest odsto, dok će stanari u prvoj zoni grada, tačnije u širem centru plaćati porez na imovinu za svoje nekretnine oko 5,6 odsto više. Na periferiji grada su ti procenti povećanja značajnije manji.

Novi Sad će, takođe, povećati iznose poreza za onoliko koliko se povećala prosečna cena kvadrata u ovom gradu. Cene u Novom Sadu rasle su nešto manje nego u Beogradu, pa je prosečno povećanje iznosa poreza za nekretine u proseku oko 3,6 odsto.

U Nišu će, drugu godinu za redom, iznosi poreza na imovinu fizičkih lica biti nepromenjeni. U nadležnim službama ovog Grada pokušavaju da obezbede što veći obuhvat onih koji će prijaviti i plaćati porez, obzirom da je broj onih koji nisu obveznici ovog poreza, iako poseduju nekretnine, i dalje velik.

Kragujevac se odlučio da iznos poreza na imovinu prati prosečnu cenu prodatih nekretnina u periodu oktobar 2019. – septembar 2020. godine, ali i da poveća poresku stopu sa 0,3 na 0,4 odsto.

Podsećamo, prva rata akontacije poreza na imovinu fizičkih lica plaća se 16. februara 2021. godine, u iznosu od jedne četvrtine ukupne sume koju je rešenjem utvrdila Poreska uprava za prošlu godinu.