Cena hrane raste, sve plaši inflacija

Globalni rast cena hrane ne prestaje već gotovo godinu dana i podstiče zabrinutost zbog inflacije i dostupnosti osnovnih životnih proizvoda potrošačima širom sveta, piše Bloomberg.

„Čak i kada su cene pšenice pokazivale da će se stanje smiriti, jer su svi izgledi za dobar rod ove žitarice, indeks globalnih troškova hrane Ujedinjenih nacija porastao je u martu i trenutno je na najvišem nivou od 2014. godine. Rast globalnih cena hrane bio je podstakunt porastom cena biljnih ulja, usled veće tražnje i malih zaliha“, objašnjava za Bloomberg Abdolreza Abasijan, viši ekonomista u UN Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO).

Cene hrane beleže najduži porast u poslednjih deset godina, što se najviše pripisuje kineskoj kupovini useva i smanjenju zaliha mnogih osnovnih životnih namirnica, a što preti bržoj inflaciji.

To je, iznosi Bloomberg procenu Abasijana, posebno izraženo u nekim od najsiromašnijih zemalja koje zavise od uvoza, a čiji stanovnici imaju manju kupovnu moć u periodu borbe protiv pandemije Covid-19.

Analize martovskih troškova hrane pokazuju da je FAO indeks cena hrane porastao čak za 2,1 odsto u odnosu na februar. Cene biljnih ulja skočile su za osam odsto, na najvišu vrednost od juna 2011. godine. Cene mesa i mlečnih proizvoda takođe rastu, podstaknuti azijskom tražnjom.

Cene žitarica nedavno su skočile na višegodišnje rekordne iznose, jer Kina uvozi velike količine za ishranu brojnih torova svinja. Optimizam vraća činjenica da bi sadašnje male zalihe mogle biti dopunjene nakon predstojeće žetve pšenice na severnoj hemisferi.

„Generalno govoreći, zalihe su za sada dovoljne. Mogli bi, što se cena žitarica tiče, računati na rast, ali ne tako dramatičan, s obzirom na najave dobre žetve“, zaključuje Abasijan.

Prošlonedeljni podaci o kretanju cena na Produktnoj  berzi u Novom Sadu, pokazuju i da je u Srbji prisutan trend rasta cena žitarica.

Beleže se, tako, istorijski maksimumi u ceni soje. Krajem druge nedelje aprila ove godine, registrovana je tako najviša cena soje roda 2020. godine ikada zabeležena. Kukuruz na berzi trenutno ima cenu koja je viša za 44,65 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Slično je i sa cenama pšenice, a cene suncokreta roda 2021. godine koja je, kroz terminske ugovore utvrđena prošle nedelje, iznosi 410 evra po toni, sa isporukom u septembru. Ova cena je iznad svih očekivanja poljoprivrednih proizvođača.

Prema izveštajima NBS, stopa inflacije u zoni evra u martu je povećana na 1,3 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, sa 0,9 odsto u februaru, što je nešto ispod očekivanja (1,4 odsto). Stopa bazne inflacije iznosila je 0,9 procenata, ispod 1,1 odsto koliko je bilo očekivano i zabeleženo u prethodnom mesecu.

Rast inflacije pre svega je, tvrde analitičari NBS, posledica rasta cena energenata u martu i efekta niske osnovice iz prethodne godine, što će nastaviti da utiče na rast inflacije i u narednim mesecima. S druge strane, bazna inflacija je smanjena usled nižih cena robe, ali se očekuje da ovo bude privremeno i da cene proizvoda zabeleže značajan rast u narednim mesecima, usled viših cena inputa i poremećaja u lancima snabdevanja. Iako se očekuje rast inflacije iznad dva odsto tokom leta, većina faktora koji utiču na rast inflacije su privremenog karaktera i statističke prirode (kao što je vraćanje na više stope PDV u Nemačkoj i promena pondera u potrošačkoj korpi), pa se očekuje da u 2022. inflacija ponovo bude ispod 1,5 odsto.

Kada je u pitanju Srbija, u NBS ističu da se očekuje da će se inflacija i u naredne dve godine kretati u donjoj polovini ciljanog raspona“.

„Neznatno viša projektovana inflacija u ovoj godini, u odnosu na prethodnu projekciju biće privremenog karaktera, s obzirom na to da se radi u najvećoj meri o jednokratnom efektu povećanja cena električne energije i očekivanom rastu cena naftnih derivata, što će biti posledica rasta svetske cene nafte. Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije u kratkom roku u najvećoj meri se odnosi na kretanje svetske cene nafte i cene voća i povrća, a u srednjem roku na rizike iz međunarodnog okruženja, na brzinu oporavka zone evra, svetske cene primarnih proizvoda, kao i tokove kapitala prema zemljama u usponu“, objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

Prošle nedelje objavljene projekcije Međunarodnog monetarnog fonda govore o tome da će se u Srbiji održati stabilan nivo cena, sa inflacijom od 2,2 odsto u ovoj, odnosno 2,4 odsto u narednoj godini.