Boks možete iznajmiti već od 50 evra, u plusu i vlasnici skladišta i klijenti

Jedan od biznisa koji u poslednje vreme cveta u Srbiji je gradnja i iznajmljivanje skladišta. U njima se mogu čuvati razne lične stvari, ali i one potrebne za posao – od kancelarijskog nameštaja, opreme, rezervnih delova, pa sve do kompletnih mašina. Istovremeno, postoje i specijalizovana skladišta za čuvanje robe, hrane, u posebno propisanim uslovima.

Oni koji odluče da krenu u posao gradnje skladišta i njihovog iznajmljivanja mogu da računaju na solidnu zaradu, pošto stručnjaci tvrde da ulaganja nisu tako velika kao prilikom gradnje nekih drugih vrsta nekretnina, a da se investicija relativno brzo isplati.

Siniša Popović iz Uslugeskladištenja.rs za naš portal kaže da je držanje stvari u skladištima isplativo i da sve zavisi kakve su potrebe klijenta.

„Retko kome se isplati da drži stvari u praznom stanu, te je svakako bolja odluka da ih prebaci u skladište, to će ga mnogo manje koštati“, kaže naš sagovornik.

Popović kaže da cena skladištenja zavisi od veličine prostora u kome želite da ostavite stvari na čuvanje.

„Cene se kreću od 50 do 130 evra. Najmanji boks od 13 kubika može se iznajmiti za 50 evra, srednji od 26 kubika za 70 evra i najveći boks od 38 kubika za 150 evra mesečno. Ako se boks uzima na više meseci i plati se iznajmljivanje odjednom, moguć je popust od 10 do 15 odsto“, objašnjava Popović.

U skladištima se najčešće čuvaju nameštaj, knjige, kancelarijski nameštaj, ima i onih ljudi koji odlaze da žive u inostranstvo i sve svoje stvari iz stana prebace u skladište.

„Najčešće se ostavljaju stvari iz stanova, posebno to čine ljudi koji se sele, a na primer nova zgrada još uvek nije završena. Interesantno je da ljudi iz inostranstva znaju da mogu ostaviti stvari na čuvanje na ovaj način, dok se naši ljudi tek upoznaju sa tom opcijom“, priča Popović i dodaje da je čuo za primer da je jedan čovek imao zahtev da čuva svoje stripove, drugi igračke.

Naš sagovornik podseća da su boksovi za čuvanje stvari postojali još osamdesetih godina prošlog veka u Beogradu, kod Železničke stanice. Svako ko ostavi stvari na čuvanje, uverava nas, ne mora da brine od eventualne krađe ili neke druge štete.

„Skladišta su dobro obezbeđena, postoji video nadzor 24 sata, fizičko obezbeđenje, klijent ima svoj ključ i može da poseti svoj boks kada god poželi“, objašnjava Popović.

Za razliku od stvari, skladištenje hrane ima druge procedure.

Direktor firme „Javna skladišta“ u Subotici, Željko Bešlić, za Biznis.rs kaže da oni skladište gotovo svaku vrstu hrane – biljnog i životinjskog porekla, alergene, hranu za životinje…

„Uslovi skladištenja su – ambijentalno skladište do +25 stepeni Celzijusovih, režim od 0-10 i minus režim -18 stepeni Celzijusovih. Roba se smešta u skladišta koja su pokrivena nadzorom od strane službi za deratizaciju i dezinsekciju. U dogovoru sa klijentima postoji mogućnost praćenja i drugih parametara“, objašnjava naš sagovornik i dodaje da je celokupan kompleks skladišta pokriven video nadzorom, fizičko-tehničkim obezbeđenjem 24/7, protivprovalnim i protivpožarnim sistemima.

Ovo skladište ima nekoliko rashladnih komora, ukupne zapremine od 5.200 kubnih metara, u koje se mogu smestiti proizvodi u temperaturne režime od 0-4, i do -18 stepeni Celzijusovih , sa kapacitetom do 700 paleta. Ceo skladišni prostor prostire se na 24.000 kvadratnih metara, i uključuje skladišta za smeštaj razne robe.

S obzirom na to da se ovde skladišti i roba iz inostranstva, postoje određene procedure koje se moraju ispoštovati.

„Procedura za smeštaj i skladištenje robe je slična za sve vrste robe. Neophodno je postojanje naloga za istovar, carinski dokument za smeštaj robe (C7 ili SD), fakture, CMR… Dokumentacija vezana za HACCP skladišta (roba koja se smešta u temperaturne režime) mora da sadrži uverenje o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, proizvođačku specifikaciju, opis proizvoda, lot proizvoda, dokument na kom se vidi rok upotrebe ili određene podatke koje zahteva uvoznik“, objašnjava Bešlić.

Interesantno je da, kako nam je rekao naš sagovornik, tokom prošle godine nije zabeležen pad u obimu skladištenja, uprkos pandemiji korona virusa. Uočeno je kašnjenje određenih sezonskih roba i promena u nabavci iste, ali to je i uobičajeno i nije direktno povezano sa pandemijom Covid-19.

Period na koji možete da skladištite robu u ovom javnom skladištu uslovljen je rokom trajanja određenog proizvoda, ukoliko je on naznačen.

„Postoje određeni rokovi koji se moraju poštovati i oni se tiču carinskih procedura prilikom uvoza, za neke postupke su rokovi 90 dana, a za neke rok ne postoji i ta se roba nalazi pod carinskim nadzorom dok se ne ocarini. Što se tiče cena usluga, one se nisu menjale već nekoliko godina. Smatramo da je u ovo vreme pandemije bilo potrebno zadržati klijente, i kvalitetnom i pouzdanom uslugom steći nove“, kaže Bešlić.