Cena kvadrata u novogradnji poskupela u šest meseci skoro 10 odsto

U Evropskoj uniji su u drugom kvartalu 2021. godine cene nekretnina porasle 7,3 odsto međugodišnje, što je najviša stopa rasta u poslednjih 10 godina. U našoj zemlji je u prvih šest meseci prošle godine cena kvadrata novoizgrađenih stanova porasla za čak devet odsto. Niske kamatne stope, uz visok rast zarada u evrima, kao i rast štednje, doveli su do povišenja cena nekretnina u 2020. godini uprkos recesiji. Ovaj rast nastavljen je i u 2021. godini.

Analizirajući kretanja cena nekretnina u Srbiji i svetu, istraživač Fonda za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Aleksandar Radivojević, za Politiku je objasnio da su ovako značajne stope rasta poslednji put na nivou EU viđene pre svetske ekonomske krize iz 2008. godine.

„Može se reći da situacija u Beogradu prati trend na nivou zemlje, ali je ipak realnije kazati da ga diktira, s obzirom na to da se oko 50 odsto vrednosti novca potrošenog na nekretnine u Srbiji odnosi na glavni grad. Pad broja kupljenih stanova zabeležen 2019. i 2020. godine verovatno bi bio nastavljen, ali je uz smanjivanje referentne kamatne stope, pad bankarskih kamatnih stopa i labavljenje uslova odobravanja kredita, rast mase stambenih zajmova bio značajan, samim tim povećavajući i učešće stambenih kredita u ukupnoj količini novca potrošenog na kupovinu stanova u Beogradu“, istakao je Radivojević.

Na osnovu uporedne analize sa sličnim gradovima u svetu, on kaže da se može oceniti da je cena stambenog prostora u Beogradu precenjena, i u pogledu uslova života – zbog veoma lošeg kvaliteta vazduha, stanja infrastrukture i drugog, kao i u pogledu odnosa cena nekretnine i prosečne zarade u Beogradu.

„Pored ovih faktora, na rast cena nekretnina uticao je i porast realnih plata i zarada u evrima. Treba imati u vidu da je rast plata u uslovima niske inflacije predstavljao verovatno značajan faktor poskupljenja nekretnina, ali rast inflacije, koji je osetan, polako smanjuje deo raspoložive zarade građana za planiranu štednju za kupovinu stana i/ili otplatu stambenih kredita. Rast inflacije će tako uticati negativno na dalji rast cena nekretnina, u kojoj meri, nije moguće trenutno oceniti“, smatra sagovornik Politike.

Obim prometa na tržištu u konstantnom je porastu. U prvih šest meseci 2021. godine promet je jednak iznosu za celu 2017. godine, kada je iznosio 2,9 milijardi evra.

„Kretanje cena na tržištu nekretnina u Srbiji najčešće se posmatra, opravdano ili ne, kroz kretanje cena na tržištu Beograda. Više od 50 odsto vrednosti novca potrošenog na nekretnine u Srbiji odnosi se na Beograd, gde je ujedno i najveći broj prodatih nekretnina tokom godine. Kretanje na tržištu nekretnina u glavnom gradu možemo posmatrati isključivo na osnovu kretanja cena novoizgrađenih stanova, usled činjenice da zvanična statistika ne objavljuje prosečnu cenu stanova starogradnje u Beogradu“, navodi Radivojević.

Prema podacima RZS, za svega šest meseci 2021. godine, prosečna cena stanova novogradnje na teritoriji Beograda porasla je za devet odsto u odnosu na prosek 2020. godine.

„Ukoliko posmatramo međugodišnju stopu rasta u junu 2021. godine ovaj rast je čak i veći i iznosi 11,6 odsto. Ovi podaci ukazuju na ono što je u javnosti uveliko poznato – novoizgrađeni stanovi u Beogradu nezaustavljivo poskupljuju iz godine u godinu“, napominje istraživač Fonda za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ukupan broj prodatih stanova novogradnje i starogradnje u Beogradu nakon višegodišnjeg perioda značajnog rasta, zabeležio je neznatan pad od dva odsto u 2019. godini, da bi u 2020. godini taj pad iznosio čak 15 odsto. Velika je verovatnoća da bi trend pada broja kupljenih nekretnina u Beogradu, započet u 2019. godini i izrazito primetan u 2020. godini, bio nastavljen da nije došlo do pandemije korona virusa, na koju su centralne banke reagovale smanjenjem referentnih kamatnih stopa i olakšanih uslova zaduživanja na tržištu stambenih kredita.

Kretanje cena na tržištu nekretnina generalno prati trend privrednog rasta i uslova na tržištu bankarskih kredita. Koliko je značajan uticaj niskih kamatnih stopa na rast tražnje za stanovima, ukazuje i podatak da je učešće stambenih kredita u kupovini stanova na kraju 2019. godine godine u Srbiji iznosilo 29 odsto. U prvoj polovini 2021. iznosi 37, a u Beogradu čak 39 odsto.

Naši sagovornici sa sajta MojaNekretnina.rs navode da je teško prognozirati kada će cene nekretnina pasti. Usled visoke inflacije kao i poskupljenja građevinskog materijala procene su da cene nekretnina neće pasti do 2024. godine.

Oni očekuju u 2022. godini nastavak rasta cena. Ako se ništa značajno ne desi u pogledu inflacije, taj rast bi mogao da bude oko 10 odsto, s tim da se porast cena očekuje na lokacijama koje su prethodnih godina zabeležile manji rast.

Ono što bi moglo da se desi u 2022. godini jeste porast udela kreditnih kupaca u odnosu na kupce iz gotovinskog plaćanja. To može produžiti visoku tražnju za nekretninama i uticati na nastavak trenda poskupljenja nekretnina.