Cene hrane na desetogodišnjem maksimimu

Cene hrane u svetu porasle su prošlog meseca nastavljajući da se penju ka rekordno visokom nivou, stvarajući sve veći inflatorni pritisak na potrošače i vlade. Indeks Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) koji prati cene osnovnih namirnica porastao je u oktobru za tri odsto, što je najviše u poslednjih 10 godina.

Osim što poskupljena hrane ugrožavaju ekonomiju domaćinstava, koja su već pod pritiskom pandemije, to bi takođe moglo da izazove dodatnu zabrinutost centralnih banaka zbog inflacije i povećanja rizika od gladi, koja je globalno na višegodišnjem maksimumu, prenosi Bloomberg.

Loši vremenski uslovi umanjili su žetvu širom sveta, troškovi transporta su porasli, a nedostatak radne snage uzdrmao je lance snabdevanja hranom od farmi do supermarketa, što je zajedno doprinelo poskupljenjima. Energetska kriza dodatno je pogoršala situaciju, primoravajući staklenike da troše manje struje i manje đubriva.

Prema oceni norveškog giganta u proizvodnji đubriva, Yara International, svet se suočava sa perspektivom dramatičnog manjka u proizvodnji hrane, jer rastuće cene energije utiču na globalnu poljoprivredu. Zbog rasta cena energije, Yara International i druge velike svetske kompanije smanjile su proizvodnju amonijaka za oko 40 odsto, zbog čega će zalihe biti manje, a đubrivo skuplje, prenosi Fortune.

Porast cena hrane podseća na 2008. i 2011. godinu, kada je došlo do globalne krize hrane. Iako je potrebno vreme da se rast troškova prenese na rafove u samoposlugama, severna Afrika i Turska već su suočene sa cenovnim udarom na potrošače.

Porast cena hrane u oktobru uglavnom je bio izazvan višim troškovima žitarica i biljnih ulja, navodi se u najnovijem izveštaju UN FAO.