Centralna banka ukazala na niz rizika po crnogorsku ekonomiju

Nastavak rasta cena energenata i ograničena dostupnost na svetskim tržištima, rast nelikvidnosti realnog sektora, prekinuti lanac snabdevanja i neravnomerna regionalna razvijenost rizici su za crnogorsku ekonomiju na koje je ukazala Centralna banka Crne Gore (CBCG).

CBCG je u „Izveštaju o rezultatima analize makroekonomskih rizika“ kao rizike po ekonomiju navela i izazove statistike, zdravstvene rizike, nizak stepen diverzifikovanosti crnogorske ekonomije, rast nenaplativih kredita, prekomerni kreditni rast, izloženost banaka prema državi, rast varijabilnih kamatnih stopa.

Rizici su i budžetski deficit, javni dug, plan „Evropa sad“, rast inflatornih pritisaka, spoljni dug privatnog sektora, klimatske promene.

Ovaj izvještaj, u koji Vijesti imaju uvid, a prenosi crngorska agencija Mina, Savet CBCG usvojio je prošle sedmice i poslao vladi premijera Zdravka Krivokapića.

Prema Zakonu o CBCG, ona može davati preporuke vladi u oblasti ekonomske politike. Ove preporuke vrhovna monetarna institucija je davala ranijih godina.

CBCG, kojom rukovodi guverner Radoje Žugić, objasnila je da rizici na koje je ukazano ne znače da će se i ostvariti, ali je potrebno pažljivo praćenje i preduzimanje preventivnih mera za njihovo suzbijanje.

Objašnjeno je da lista rizika nije konačna, već da se u kontinuitetu javljaju novi rizici.

U izveštaju je ocenjeno da su pozitivne strane programa „Evropa sad“ poboljšanje ekonomskog položaja siromašnijih kategorija, snižavanje ukupnog poreskog opterećenja zarada i suzbijanje sive ekonomije.

Ipak, najavljeni program, kako navode, donosi sa sobom mnoštvo nedoumica i nejasnoća.

“Povećanje minimalne zarade, koja se odnosi na zaposlene sa najnižom stručnom spremom, odnosno najnižim koeficijentom za obračun zarade, nosi izvestan fiskalni rizik, jer povlači pitanje usklađivanja koeficijenata između zaposlenih sa nižom i visokom stručnom spremom i time budžetskog opterećenja, imajući u vidu veliki broj zaposlenih u javnom sektoru”, piše u izvještaju.

Ukazano je da je zamisao programa da se izvrši neki oblik preraspodele troškova rada koja padaju na teret poslodavca, na način da se poslodavci oslobode dela obaveza prema državi, dok bi se sa druge strane odrekli plaćanja zarada “na ruke” i sve zaposlene uredno prijavili, čime bi se smanjila siva ekonomija.

Iz CBCG ocenjuju da mogući neželjeni scenario ove poreske reforme može biti i smanjenje broja zaposlenih ili dalja poreska evazija, uprkos očekivanom smanjenju sive ekonomije.

U izveštaju je ukazano da će rast prosečnih zarada usloviti i rast penzija od 2023. godine, što može dodatno povećati budžetski deficit.

Poruka je da treba imati u vidu da značajno povećanje prosečne zarade može imati negativan uticaj na konkurentnost zemlje i ataraktivnost poslovnog ambijenta za strane direktne investicije ako nije praćeno recipročnim rastom produktivnosti rada.

Visok nivo javnog duga predstavlja ključni sistemski rizik, iako je dug u opadanju, i on je, kako su ocenili u CBCG, jedan od najvažnijih razloga pogoršanja kreditnog rejtinga koji u srednjem roku može poskupeti zaduživanje države.

CBCG navodi da postoje dobre šanse da ovogodišnji deficit bude manji od projektovanih 175,3 miliona evra, ali da treba imati u vidu da rizici koji mogu proisteći iz poslovanja javnih preduzeća mogu povećati iznos deficita.

CBCG je zaključila da u uslovima u kojima se jedan broj firmi i dalje suočava sa posledicama pandemije, visokog nivoa nezaposlenosti i rizika mogućeg rasta varijabilnih kamatnih stopa, postoji rizik rasta loših kredita u narednom periodu.