Cilj je da potrošačka korpa u potpunosti bude pokrivena minimalnom zaradom do 2024. godine

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je vlada izašla sa predlogom da se minimalna zarada za 2022. godinu poveća za 9,4 odsto u odnosu na postojeću i dodao da je to prvi put da će minimalna zarada u zemlji dosegnuti granicu od 300 evra.

Dodao je da će najveći deo povećanja minimalne zarade kompenzovati država kroz povećanje neoporezivog dela dohotka i smanjenjem doprinosa za PIO fond.

Gostujući na RTS-u, ministar finansija je rekao da je na kolegijumu Socijalno-ekonomskog saveta iznet predlog da se minimalna zarada poveća za pomenuti udeo. „Sa 32.022 dinara na više od 35.000 dinara. To je prvi put da će nam minimalna zarada ići na skoro 300 evra i znak kontinuiteta koji Vlada Srbije sprovodi kada je minimalna zarada u pitanju od 2017. godine kada smo završili fiskalnu konsolidaciju i jedne teške mere koje su iza nas“, rekao je Mali.

Dodao je da je minimalna zarada od 2017. godine porasla za 52 odsto, dok je u istom periodu zabeležen rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 17,3 odsto. Mali je rekao da još nije dovoljno da minimalna zarada pokrije potrošačku korpu, ali da smo „izuzetno blizu“ tome.

„Godine 2017. pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila je 62 odsto. Danas je 81,5 odsto. Kada pogledate od 2017. godine, u odnosu na minimalnu potrošačku korpu, minimalna zarada raste pet puta više“, kazao je Mali.

On je naveo da su potpuno posvećeni da se postigne zadati cilj i da će, prema projekcijama, 2023. ili 2024. godine minimalna potrošačka korpa u potpunosti biti pokrivena minimalnom zaradom.

„Naša posvećenost je tome da životni standard s jedne strane raste, a da s druge strane ne ugrozimo punu zaposlenost koju smo postigli, otvaranje fabrika, novih radnih mesta, što bi moglo da bude ugroženo ukoliko bi se minimalna zarada više nego što bi finansije dozvolile povećavala iz godine u godinu“, rekao je Mali.

Istakao je da je minimalna zarada glavni pokretač rasta prosečne plate. „U potpunosti smo u dinamici ostvarenja onog cilja koji je definisan programom ‘Srbija 2025’, a to je da će krajem 2025. godine prosečna zarada u Srbiji biti 900 evra“, naglasio je Mali.

Govoreći o isplati pomoći građana, Siniša Mali je rekao da će 22. septembra biti isplaćeno 50 evra svim penzionerima u Srbiji, da će se u novembru isplatiti drugih 30 evra, a u decembru će svi građani dobiti još 20 evra, kao i da će svi penzioneri dobiti i 20.000 dinara sledeće godine. Dodao je da je za to izdvojeno skoro osam milijardi evra.

Na pitanje odakle dolazi taj novac, Mali je naveo da je u ovom trenutku udeo javnog duga u BDP-u 55 odsto, što je, kako je istakao, „mnogo manje“ od nivoa od 60 odsto koji je definisan Mastrihtskim ugovorom.

„Mnogo su nam bolji rezultati nego što smo predvideli. Za prvih sedam meseci planirali smo deficit od 198 milijardi dinara. Nama je rezultat 39 milijardi minusa za prvih sedam meseci. Dakle, 160 milijardi dinara ili milijardu i dvesta miliona evra bolji rezultat nego što smo predvideli“, istakao je Mali.

Mali je naveo da nije bilo greške u budžetu i da su prilikom planiranja bili konzervativni, ali da je oporavak mnogo brži. „Mi smo u drugom kvartalu imali 13,4 odsto rasta naše ekonomije. Sa tim rastom i uključujući prvi kvartal, do kraja godine minimum 6,5 odsto, a računali smo šest. Ako pogledate minus jedan, rezultat po kojem smo možda najbolji u Evropi, među prve dve ili tri ekonomije prošle godine, sa plus 6,5 ili sedam odsto koliko će biti ove godine, mi ćemo biti prvi, drugi ili treći u Evropi u ovo vreme najveće ekonomske krize“, kazao je Mali.