Cilj nove Strategije poljoprivrede Srbije -prehrambeni suverenitet

Opšti cilj Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2025-2034. godine je prehrambeni suverenitet, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva i povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, rekla je danas koordinator izrade te strategije Tatjana Brankov.

Ona je predstavljajući nacrt tog dokumenta na sednici Odbora Skupštine Srbije za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu navela da je među ciljevima i podsticanje održivog razvoja ruralnih područja, prenosi Beta.

„U svrhu ostvarenja tog opšteg cilja definisano je šest posebnih ciljeva, povećanje proizvodnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda uz obezbeđenje stabilnosti dohotka poljoprivrednika. Cilj je i povećanje proizvoda više dodate vrednosti, unapređenje kvaliteta i bezbednosti hrane, podizanje veterinarskih i fito-sanitarnih standarda, jačanje položaja poljoprivrednih gazdinstava i unapređenje života u ruralnim sredinama“, rekla je Brankov.

Dodala je da je među ciljevima, takođe i jačanje otpornosti poljoprivredne proizvodnje, unapređenje inovacija i EU integracije, uz efikasno prilagođavanje zakonodavnog, administrativnog i institucionalnog okvira.

Navela je da su se prilikom izrade tog dokumenta vodili idejom da analiza postojećeg stanja treba da bude transparentna i pokaže sve slabosti sistema, ali i potencijale.

„U strategiji je prikazano da se u poslednjoj deceniji beleži pad samodovoljnosti u svim kategorijama poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim u uljaricama“, istakla je Brankov. 

Smanjuje se, prema njenim rečima i pokrivenost uvoza izvozom, indeks konkurentnosti kod najvažnijih grupa proizvoda, kako je rekla, rapidno opada, uočava se i asimetrija između proizvođačkih i prodajnih cena kod gotovo svih proizvoda.

Ključna analiza indeksa produktivnosti je, kako je navela, pokazala da je Srbija imala prosečan godišnji pad faktorske produktivnosti 1,1 odsto, što je drastično odstupanje od prosečnog pada 0,1 odsto u Evropi.

Dobro je, kako je istakla, što je poljoprivreda tehnički efikasna, a što znači da efikasno koristi raspoložive resurse, međutim po produktivnosti zaostaje za prosekom u EU zbog niske stope tehnološkog napretka i taj jaz će se i dalje produbljivati.

Negativne posledice se, prema njenim rečima, najpre ispoljavaju u stočarstvu.

„Poljoprivredna politika se novom strategijom postavlja kao sistem, a ne kao zbir pojedinačnih sektorskih mera koje su grupisane u nekoliko blokova, prvi je jačanje proizvodne osnove, drugi mere za unapređenje tržišta, treći se odnosi na mere za jačanje znanja i inovacija i četvrti je za jačanje klimatske otpornosti“, rekla je Brankov.

Prema izveštaju Uprave za veterinu u 2025. godini, koji je predstavljen na sednici Odbora, uvoz svežeg i rashlađenog mesa te godine bio je manji u odnosu na 2024. godinu 17 odsto, a zamrznutog mesa za 30 odsto. Uvoz mleka i proizvoda od mleka prošle godine smanjen je 21 odsto u odnosu na 2024, a uvoz samo pasterizovanog mleka prošle godine je bio nula.

Predsednik Odbora Marijan Rističević je rekao da je 2024. godine, kada su na snazi bile mere za subvencionisanje mlekara da kupuju viškove domaćeg mleka i prerađuju u mleko u prahu uvoz tog proizvoda bio 7.000 tona, a prošle godine, kada su te mere koje su koštale 25 miliona evra istekle, uvoz je bio nešto niži – 6.300 tona, pa da, kako je istakao, postoji sumnja u korupciju.

Naveo je da ne zna kako bi mogli da se uvedu prelevmani za uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz EU jer su za to potrebni dokazi da proizvođači iz tih zemalja koriste netržišne mere, a oni kako je naveo, nemaju čak ni podsticaje za mleko i goveda kakvi postoje u Srbiji.

Miroslav Aleksić (Narodni pokret Srbije) rekao je da je Nacrt strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja članovima Odbora dostavljen juče i da je bilo teško analizirati taj dokument, ali da u principu u njoj „piše sve o čemu je godinama pričao i što piše i u prethodnoj strategiji, a što se nije ostvarilo“.

On je rekao da je strategija iz 2014. predviđala godišnji rast poljoprivrede od šest do devet odsto, a da je kumulativno ostvareno za ceo period ispod dva odsto.

Istakao je da jača uvoz, a slabi izvoz, da pada zaposlenost u tom sektoru jer „poljoprivrednici beže koliko im je dobro“, pa je smanjen i broj gazdinstava za oko 123.000.