CIRKULARNA EKONOMIJA SRPSKI I EVROPSKI PRIORITET Oporezivanje kompanija koje zagađuju životnu sredinu i dalje bolna tema

Plan razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji do 2023. godine završen je. Savez za zaštitu životne sredine NALED i nemački GIZ izradili su plan kojim su utvrđene glavne oblasti koje moraju da se promene za uvođenje ove vrste ekonomije, rečeno je na online sednici ovog Saveza.

Cirkularna ekonomija koja čuva životnu sredinu, inače je i jedan od evropskih prioriteta, koji je na visoko mesto u budućem radu stavila Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Druga, najvažnija tema u proteklih pola godine bila je upravljanje ambalažnim otpadom, objasnila je predsednica Saveza Jelena Kiš.

“Uspeli smo da nađemo kompanije koje žele da finansiraju dve izuzetno važne studije za Srbiju. Jedna se odnosi na upravljanje pakovanjima i na procenu i modelovanje kako bi u Srbiji trebalo da izgleda uvođenje depozitnog sistema. Druga studija treba da kaže šta je potrebno da se unapredi sistem produžene odgovornosti proizvođača koji je trenutno aktuelan u našoj zemljii”, rekla je Kiš.

Koordinator Saveza za zaštitu životne sredine NALED Slobodan Krstović naveo je da će u narednih godinu dana, shodno predlozima članstva, težište rada Saveza, osim na cirkularnoj ekonomiji, biti na pravilnom upravljanju posebnim tokovima otpada kao i otpadom od hrane.

“Dosta hrane i zelenog otpada završava u komunalnom otpadu što za posledicu ima zagađenje životne sredine. Ideja nam je da napravimo primarnu selekciju i da velike generatore, koji dnevno proizvode i stavljaju u promet velike količine hrane, uvedemo u sistem pravilnog odvajanja ovog otpada i njegovog predavanja nadležnom operateru”, kazao je Krstović.

Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović naveo je da je ova agencija, radeći na projektu zelene digitalizacije, već minimizirala količinu papira koji koristi, a sledeće godine će ga sasvim eliminisati iz poslovanja.

On je, govoreći o oporezivanju zagađivača, kao jednoj od bolnih tema vođenja računa o životnoj sredini, ocenio da međunarodno načelo da zagađivač plaća, mora biti u potpunosti primenjeno, što sada nije slučaj.

Kompanije se, rekao je Radović, ne destimulišu da proizvode zagađenje.

“Njima je, pogotovu velikima, lakše da plate taksu koja je limitirana i da nastave da rade po starom kako bi maksimizirali profit. Iniciraćemo da se to promeni kako bi se ekološka taksa naplaćivala progresivno”, rekao je Filip Radović.