Članice uvek moraju da imaju zalihe nafte i da prijavljuju količine EU

Postupnim ukidanjem ograničenja koja su postavljena radi sprečavanja širenja pandemije korona virusa, potražnja za naftnim proizvodima počela je da se povećava i normalizuje, te su u junu komercijalne zalihe nafte u zemljama Evropske unije dostigle 55,1 milion tona, što je 33 odsto ukupnih zaliha (167,6 miliona tona komercijalnih rezervi nafte).

Naime, kao rezultat korona krize tokom koje je smanjen transport i kretanje uopšte, komercijalne zalihe nafte doživele su velike oscilacije tokom ove godine u poređenju sa prethodnom, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Statistika hitnih zaliha nafte

Sirova nafta i naftni derivati ​​imaju vrlo važnu ulogu u ekonomiji Evropske unije, posebno u transportnom sektoru i petrohemijskoj industriji. S obzirom na zavisnost EU od uvoza nafte, držanje hitnih zaliha veoma je važno za energetsku sigurnost Unije. Komercijalne zalihe takođe mogu da budu fundamentalne u vreme tražnje, i stoga su uključene u procenu ukupne situacije držanja zaliha.

„Da bi se garantovale ove zalihe, relevantno pravo EU, Direktiva Saveta 2009/119/EZ nameće obavezu državama članicama da održavaju minimalne hitne zalihe sirove nafte i naftnih derivata. Od država članica se zahteva da u svakom trenutku održavaju zalihe nafte ekvivalentne najmanje 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne unutrašnje potrošnje, koja god od dve količine bude veća“, napomenuto je u istraživanju Eurostata.

Hitne zalihe nafte u EU

U junu su zemlje EU imale 112,5 miliona tona hitnih zaliha nafte. Najveće su zalihe sirove nafte (47,4 miliona tona u EU), zatim slede gas/dizel ulje (40 miliona tona) i benzin (10 miliona tona). Sastav zaliha za hitne slučajeve prema gorivima je odluka svake zemlje i ona varira od države do države.

Vanredne zalihe nafte u inostranstvu

„Države članice mogu da drže svoje hitne zalihe nafte na svojoj teritoriji ili u drugim državama članicama EU. U junu je 12 procenata hitnih zaliha bilo u drugim državama članicama. Nacionalne procedure se u tom pogledu veoma razlikuju. Pet država članica držalo je sve svoje zalihe za hitne slučajeve na svojoj teritoriji – Grčka, Mađarska, Poljska, Slovačka i Finska. 22 države članice držale su deo svojih zaliha za hitne slučajeve na teritorijama drugih država članica“, piše u istraživanju.

Podaci pokazuju da je zemlja sa najvećim udelom zaliha nafte u inostranstvu bio Luksemburg (93 odsto), zatim Malta (81 procenat) i Belgija (65 odsto). Na slici su prikazane količine hitnih zaliha nafte koje se drže u zemlji i inostranstvu za svaku državu članicu. Kako je istaknuto, povećava se udeo zaliha koje se drže u inostranstvu.

Hitne zalihe nafte u ekvivalentnim danima

Od država članica zahteva se da u svakom trenutku održavaju zalihe nafte u iznosu od najmanje 90 dana prosečnog dnevnog neto uvoza ili 61 dan prosečne dnevne unutrašnje potrošnje, u zavisnosti od toga koja je od te dve količine veća.

„Metoda neto uvoza od 90 dana primenjuje se na države članice koje su mnogo zavisne od uvoza. Metoda unutrašnje potrošnje od 61 dana obično se primenjuje na države članice koje proizvode sirovu naftu i uljne škriljce, i za koje domaća proizvodnja doprinosi sigurnosti snabdevanja. Metoda unutrašnje potrošnje može se primeniti i na države članice sa veoma značajnom petrohemijskom industrijom, poput Holandije“, navodi se u istraživanju.

Primenjena metoda može se promeniti u julu svake godine, kada se obaveze ponovo izračunaju na osnovu podataka o proizvodnji i uvozu/izvozu iz prethodne godine.

„U junu je 25 država članica zadržalo zalihe nafte na osnovu neto uvoza. Od toga je njih sedam bilo ispod uslova od 90 dana (označeno crvenom bojom ispod). Dve države članice vodile su zalihe na osnovu unutrašnje potrošnje i obe su bile iznad potrebnog 61 dana. Zemlje koje imaju zaliha ispod svojih obaveza moraju da opravdaju situaciju i da rade na ponovnom uspostavljanju potrebnih nivoa“, piše u istraživanju.

Komercijalne zalihe

Prema pomenutoj Direktivi, zemlje članice takođe moraju da prijave većinu svojih komercijalnih zaliha, jer su fizički dostupne i mogu biti pozvane da pomognu u kriznim vremenima. Konkretno, one moraju da prijave zalihe koje ekonomski subjekti drže na nacionalnom nivou za svoje operativne i komercijalne potrebe, koje se stoga mogu smatrati dostupnim, osim zaliha za hitne slučajeve, u slučaju potrebe.

U junu su komercijalne zalihe u EU iznosile 55.145 kt i činile su 33 procenata ukupnih zaliha (167.651 kt) prijavljenih prema Direktivi.

Dok su zalihe za hitne slučajeve prilično stabilne, jer odražavaju obaveze koje se obračunavaju na godišnjoj osnovi, komercijalne zalihe mogu da variraju u skladu sa tržišnim trendovima.

„Prošle godine, zbog mera koje ograničavaju kretanje i transport, potražnja za nekoliko goriva značajno se smanjila (mart, april i avgust 2020. godine), pa su posledično zalihe u mnogim zemljama porasle ponekad do granica maksimalnih skladišnih kapaciteta. U junu lane, usred perioda ograničenja skladištenja, u EU (isključujući podatke za Nemačku, Holandiju i Švedsku zbog nedostatka informacija) komercijalne zalihe porasle su za 978 procenata u poređenju sa istim mesecom prethodne godine“, pokazuju podaci Eurostata.

Kako se dodaje, u narednim mesecima potražnja za naftnim proizvodima počela je polako da se normalizuje, a komercijalne zalihe počele su da se prilagođavaju i dostigle su 186 odsto u junu ove godine u poređenju sa istim mesecom lane. Ove vrednosti ostaju promenljive, jer na njih utiču mnogi faktori, poput cene, odluke OPEC+, najave politika i izbora rafinerija.

„Zemlje članice sa najvećom procentualnom razlikom u junu u odnosu na isti mesec prethodne godine bile su Grčka, Estonija i Danska. Što se tiče količina, zemlje članice sa najvećim promenama bile su Italija, Danska i Grčka. Ispod je prikaz promene komercijalnih zaliha nafte i u količinama i u procentima za jun ove godine u odnosu na isti mesec prethodne godine“, obrazloženo je u istraživanju.

Kako je naglašeno, podaci o energiji dostavljaju se na osnovu međunarodno dogovorene metodologije.

„Sirova nafta i naftni derivati igraju vrlo važnu ulogu u ekonomiji, a zavisnost od uvoza je ključni element ekonomske stabilnosti, političke autonomije i energetske sigurnosti. Zbog toga je održavanje hitnih zaliha nafte izuzetno važno u vreme krize. Procena ukupnog stanja držanja zaliha je stoga osnovni zadatak. Zahtevi i obaveze za države članice EU navedeni su u Direktivi Saveta od 14. septembra 2009. godine, kojom se državama članicama nameće obaveza održavanja minimalnih zaliha sirove nafte i/ili naftnih derivata i u Implementacionoj direktivi Komisije (EU) od 19. oktobra 2018. godine o izmenama i dopunama Direktive Saveta u pogledu metoda za izračunavanje obaveza posedovanja akcija“, istaknuto je u izveštaju Eurostata.