Crnogorci smanjili kamatu na kineski kredit za 1,12 odsto

Crna Gora je, uz pomoć američkih i evropskih partnera, uspela da hedžing aranžmanom smanji kamatu na kredit Eksim banke sa dva odsto na svega 0.88 odsto, kaže crnogorski ministar finansija i socijalnog staranja Milojko Spajić.

“Samo tokom jula ušteda će biti oko četiri miliona evra, a godišnje preko osam miliona evra. Sav novac od te uštede planiramo da uložimo u razvojne projekte i rešavanje krize cena hrane koja je prisutna u Crnoj Gori”, objašnjava Spajić.

Dodaje da javni dug više neće imati valutni rizik koji je, kako kaže, “predstavljao omču oko vrata svih ovih godina”.

“Zbog nepovoljne strukture i kamata zajmova koji čine javni dug Crne Gore, do sada je niz vodu pušteno neverovatnih 109 miliona evra. Drago mi je da naša zemlja više neće biti na naslovnicama svetskih medija zbog negativnih vesti”, ističe Spajić.

Ministar finansija Crne Gore napominje da je hedžing aranžman urađen po Zakonu o budžetu za 2021. godinu.

“Nastavljaju se pregovori o refinansiranju i optimalizaciji javnog duga Crne Gore, a ovim aganžmanom se daje preko potrebno vreme da se to uradi na najbolji mogući način”, dodaje ministar Spajić.

Kako je portalu Biznis.rs potvrđeno, dogovor koji je napravljen sa konzorcijumom evropskih i američkih banaka podrazumeva zamenu duga, uz smanjenje valutnog rizika, odnosno konverziju potraživanja iz dolara u evre, kao i kamatu od 0,88 odsto. Grejs period bi trebao da bude šest godina, a rok otplate 20 godina.

Trošak izgradnje deonice na auto-putu Bar Boljare duge 41 kilometar, a za koji je uzet kredit od kineske Eksim banke, narastao je na gotovo 1,5 milijardi evra, sa 944 miliona dolara koliko je dogovoreno 2014. godine, uz grejs period od šest godina i konačnim rokom dospelosti od 14 godina. Otplata bi trebala da počne ove godine. Ideja je bila da do 2021. godine auto-put već bude pušten u saobraćaj, pa da, zapravo, dug bude vraćan od prihoda koji se prikuplja od putarina.

Crna Gora trenutno ima javni dug preko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda. Iako se za ovu godinu predviđa privredni rast od mogućih deset odsto, još uvek je sve pod znakom pitanja, obzirom da je uspešnost turističke sezone, od koje zavise mnogi sektori u ovoj zemlji, zbog mogućeg novog talasa pandemije, neizvesna.

Prethodnih godina su hedžing aranžmani bili česti kada su u pitanju javni dugovi brojnih država. Pre svega, zato što je nakon perioda visokih kamatnih stopa i slabijeg dolara, u jednom periodu američka valuta ojačala, a kamatne stope na nove zajmove približile nuli, što je u mnogim zemljama izazvalo povećanje dugovanja centralne državne kase. Zato su ekonomske vlasti u mnogim državama koristile ove aranžmane, smanjujući valutne rizike, ali i kamate na ranije uzete zajmove.

Srbija je, recimo, prošlog novembra zahvaljujući upravo hedžovanju dugovanja po osnovu emitovanih obveznica iz 2011. godine, izbegla plaćanje kamate u dolarima od 7,5 odsto. Kako je tada objasnio srpski ministar finansija Siniša Mali, nakon hedžovanja dolara u evre dobijena je stopa od 1,066 odsto.