Crnogorski standard će rasti malo više od inflacije

Prosečna bruto zarada u naredne tri godine biće povećana u procentima četiri do pet odsto godišnje, dok će inflacija iznositi dva do tri odsto, navedeno je u Makroekonomskim projekcijama 2025 – 2028. godine koje je Ministarstvo finansija Crne Gore objavilo uz predlog budžeta za narednu godinu.

To znači da će standard građana (rast zarada umanjen za inflaciju) u naredne tri godine imati minimalni rast. Projekcije su urađene prema osnovnom scenariju rasta, dok nije objavljen pesimistički ili scenario nižeg mogućeg rasta, prenosi eKapija.me.

Ministarstvo finansija očekuje da će bruto domaći proizvod u ovoj godini imati rast od 3,3 odsto, što je značajno niže od projekcije od 4,8 odsto iz prošlogodišnje Fiskalne strategije. Napravljena je greška u proceni od 32 odsto.

U narednoj godini očekuje se rast ekonomije od 3,2 odsto, u 2027. od 3,1 i u 2028. od 3,2 odsto. Ova dinamika rasta, kako je navedeno, zasniva se na rastu privatne potrošnje domaćinstava i planiranim investicijama.

“Glavni oslonac rasta u srednjem roku biće domaća tražnja, sa projektovanim realnim rastom od 5,2 odsto u 2025. godini i oko tri odsto prosečno godišnje u srednjem roku. Privatna potrošnja zadržaće snažan zamah zahvaljujući rastu zaposlenosti, zarada i ekspanziji kreditne aktivnosti”, navedeno je Makroekonomskim projekcijama.

Može li se nastaviti rast potrošnje ako odu stranci?

Međutim, u tabelarnim podacima je navedeno da se očekuje značajno usporavanja potrošnje. Tako je potrošnja domaćinstava (računajući i domaće i strane građane) u ovoj godini imala rast od 5,7 odsto, dok se u narednoj godini očekuje smanjenje na 2,9 odsto, u 2027. na 2,3 odsto, dok će u 2028. godini imati rast od svega dva odsto i biti na nivou inflacije u toj godini.

Značajan udeo u rastu potrošnje domaćinstava proteklih godina imao je veliki broj stranaca sa privremenim ili stalnim nastanjenjem, čiji je broj do pre dva meseca prešao 100 hiljada odnosno imali su udeo od oko 15 odsto stanovništva i najmanje toliko u opštoj potrošnji. Potrošnja na proizvode i usluge je značajan deo crnogorske ekonomije, ali još značajnije je što nakon ukidanja i smanjenja doprinosa porezi na potrošnju (PDV, akcize,…) čine skoro dve trećine državnog budžeta.

Nakon incidenata između crnogorskih građana i državljana Azerbejdžana i Turske na Zabjelu, Vlada je ukinula bezvizni režim sa Turskom. U skupštinskoj proceduri nalazi se i predlog izmena zakona o strancima, koji predviđa rigoroznije uslove za odobravanje i produženje boravka strancima. U makroekonomskim projekcijama nije analizirano koliko će ove mere uticati na smanjenje prihoda od potrošnje stranaca.

Usporava se kreditiranje i državna potrošnja

“Snažno povećanje novoodobrenih kredita i kontinuirani priliv doznaka iz inostranstva nastaviće da podržavaju domaću potrošnju. Sa druge strane, projekcije javne potrošnje, zasnovane na tekućoj budžetskoj potrošnji i ulaganjima iz kapitalnog budžeta, ukazuju na prosečan godišnji rast potrošnje države od 2,2 odsto u srednjem roku”, navedeno je u dokumentu.

U tabelarnom delu je navedeno da je rast novoodobrenih kredita u 2024. godini iznosio 23,4 odsto, a u 2025. od 20 odsto. Međutim, ovde se očekuje da će u naredne tri godine doći do značajnog usporavanja odobravanja novih kredita, pa će tako u 2026. i 2027. godini rast novoodobrenih kredita biti po pet odsto, a u 2028. od šest odsto, što je tek nešto iznad očekivane inflacije.

Podaci ukazuju i da potrošnja države usporava, pa čak i da najavljene velike državne investicije u auto-puteve, železnicu, zdravstvo, prosvetu,… nemaju uticaj na taj rast. Potrošnja države u 2024. godini imala je rast od tri odsto, u 2025. od 2,7 odsto, u 2026. i 2027. od po 2,5 odsto, dok u 2028. godini ima rast od 1,5 odsto.

Nada u SDI iako se smanjuju

Ministarstvo očekuje da će u naredne tri godine doći do rasta privatnih investicija, kao i projekata koji će se finansirati iz fondova EU.

“Projektuje se da će u periodu 2026 – 2028, na bazi relevantnih investicionih planova u oblasti turizma, obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, doći do rasta ulaganja i investicione aktivnosti, rezultirajući neto stranim direktnim investicijama koje će iznositi oko 6,4 odsto BDP-a”, navedeno je u Makroekonomskim projekcijama.

Podaci Centralne banke za devet meseci pokazuju da je došlo do smanjenja neto stranih investicija i u nominalnom iznosu sa prošlogodišnja 372 miliona na 366 miliona. Struktura investicija pokazuje da se više od polovine odnosi na kupovinu nekretnina, kao i da se povećava odliv investicija, odnosno povlačenje investiranog novca.

“Investicije u osnovna sredstva će predstavljati važan faktor ekonomskog rasta u srednjem roku, sa projektovanim rastom od šest odsto prosečno godišnje i doprinosom BDP-u od 1,3 procentnih poena”, navedeno je u dokumentu.

Međutim, zvanični podaci ukazuju da usporavaju i investicije u osnovna sredstva, koja se odnose na ulaganja privrede u nabavku, izgradnju ili poboljšanje stalne imovine poput zgrada, opreme, mašina i intelektualne svojine…

Podaci iz tabela samog dokumenta pokazuju da su bruto investicije u osnovna sredstva u 2024. godini imala rast od 10,2 odsto, u 2025. od sedam odsto, u 2026. se očekuje rast od šest odsto, u 2027. od pet odsto, a u 2028. od šest odsto.

Sigurni da samo uvoz raste

Ministarstvo očekuje da će se nastaviti stabilan rast uvoza usled povećane domaće potrošnje i investicione aktivnosti, ali veruju da će početi da raste i izvoz.

“Iako se u prvim godinama projekcija očekuje negativan doprinos neto izvoza domaćem ekonomskom rastu, predviđa se da će se ovaj trend postupno smanjivati, sa ostvarenim pozitivnim uticajem neto izvoza od 0,1 pp na kraju srednjoročnog horizonta. Ovom trendu će doprineti rast prihoda od turizma i oporavak izvoza roba, vođen dominantno većim izvozom električne energije”, navedeno je u Makroekonomskim projekcijama.

Rast može da uspori odlazak mladih u EU

U dokumentu se navodi i da je Vlada opredijeljena da postane punopravna članica Evropske unije do 2028. godine, kao i da će do kraja naredne godine privremeno zatvoriti sva pregovaračka poglavlja, računajući i ona koja se odnose na mobilnost radne snage prema kojima će crnogorski građani lakše moći da nađu posao u EU.

“Vlada je snažno fokusirana na stvaranje uslova za unapređenje standarda svih građana Crne Gore. Na drugoj strani, i na ovom nivou iskorišćenosti ekonomskog potencijala, zemlja se suočava sa nedostatkom radne snage, posebno tokom trajanja turističke sezone, što stvara zabrinutost da će ulaskom u EU usled liberalizacije mobilnosti radne snage, ovaj problem predstavljati izazov kada je u pitanju dinamičan ekonomski rast i pored svih benefita koje donosi ulazak u EU”, navedeno je u dokumentu.

Glavna nada za budžet je PDV i rast potrošnje

Ministarstvo finansija očekuje da će narednih godina stabilnosti državnih prihoda najviše doprineti rast potrošnje domaćinstava kroz naplatu PDV-a i akciza, kao i indirektno preko poreza na dobit pravnih lica.

Prihodi od PDV-a u svim narednim godinama, prema ovim projekcijama, činiće polovinu ukupnih izvornih prihoda države. On se računa na skoro sve usluge i proizvode u procentima od sedam, 15 ili 21 odsto maloprodajne cene. Što je veća potrošnja i što su veće cene usled inflacije, veća je i njegova naplata.

U narednoj godini se od ovog poreza očekuje 1,47 milijardi, u 2027. godini 1,52 milijarde, a u 2028. iznos od 1,58 milijardi.

Ovaj rast je nešto veći od stopa inflacije u tom periodu, a njegovo ostvarenje zavisiće i od toga da li će u Crnoj Gori nastaviti da boravi i radi veliki broj stranaca.