Da li će sledeća trgovinska kriza obuhvatiti servise za online naručivanje?

Od 1. Jula u Evropskoj uniji važiće Direktiva koja će menjati dosadašnja pravila e-kupovine u članicama evro-bloka. Na poručenu robu obračunavaće se PDV zemlje u koju se ona šalje, a online portali za e-trgovinu neće biti u obavezi da se registruju kao pravna lica u svakoj EU zemlji posebno.

Za kupce iz Srbije to za sada ne menja ništa.  “Kao i do sada, u zavisnosti od cene naručenog proizvoda zavisi da li on podleže carinjenju. Ukupan trošak za naručioca dosta zavisi i od odabranih kurirskih službi koje dostavljaju robu, pa tako Pošta Srbije i poznati svetski servisi, kao što su FedEx ili DHL, u konačnom obračunu dodatno naplaćuju troškove dokumentacije, administracije i izlaska carinika, za robu čija vrednost prevazilazi 50 evra”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs Marko Ilić, suosnivač eCommerce Asocijacije Srbije.

Naravno, to se odnosi na robu koja sme da se poručuje putem interneta, za razliku od, na primer, hrane ili lekova, koji podležu posebnim carinskim i fitosanitarnim propisima.

U vezi sa samom procenom vrednosti pošiljke bilo je dosta negativnih komentara poručilaca iz Srbije, pogotovu u poslednjih godinu dana i posle opšte zbrke koja je nastala u jednom trenutku zbog kašnjenja, prouzrokovanih graničnim zastojima zbog pandemije. Dešavalo se, naime, da u dosta slučajeva ta roba bude procenjena paušalno, pa na osnovu toga obračunata carina.

“U jednom kraćem periodu, kada je došlo do ‘otpušavanja’ nastalog zagušenja i gomile robe koja je trebalo da se isporuči, bilo je zabeleženih slučajeva da vrednost nekih porudžbina nije bila ispravno procenjena, ali to je bilo pripisano greškama u brzini, a sada se situacija ponovo vratila u normalu. Svakako preporučujem kupcima da, ukoliko imaju opciju da naručuju preko većih kurirskih službi ili putem Pošte, da to i učine, jer je u pitanju ipak bezbolnije rešenje, u smislu da su garancije veće da će im roba na kraju zaista biti isporučena, a naknade niže”, objašnjava Ilić.

S druge strane, ukoliko pripadnici srpske dijaspore ili strani državljani naručuju robu iz Srbije preko domaćih online servisa, za domaće proizvode se sada dostavlja pojednostavljena dokumentacija, dok je minimalna naknada za slanje oko 1.200 u dinarskoj protivvrednosti, pa se zbog toga na sajtovima za online kupovinu određuju i najniži iznosi “korpe za kupovinu”, kako bi se izbegli slučajevi da se za artikal od, recimo, 300 dinara, dodatno plaća četvorostruko veći iznos slanja. Uvođenje nove Direktive neće ništa izmeniti po tom pitanju.

Ilić napominje da sve asocijacije za online trgovinu iz zemalja CEFTA regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Crna Gora, Srbija i Kosovo*) u ovom trenutku rade na zajedničkom sporazumu koji bi uskoro trebalo da dovede do slobodnog protoka robe kupljene online u okviru spomenute teritorije, na inicijativu Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ.

To je svakako dobra vest za sve online kupce, jer će im umanjiti troškove na carinu koju su do sada plaćali na robu poručenu iz država obuhvaćenih ovim spiskom.

No, naš sagovornik spominje da bi e-trgovinu u narednom periodu mogla da pogodi jedna druga vrsta krize.

“Već sada se primećuje određeni nedostatak robe. Uz svo čekanje, prouzrokovano pandemijom ili nedostatkom kontejnera i zagušenjem u lukama, došlo je i do pada proizvodnje određene grupe proizvoda. Mislim da bi ovi faktori uskoro mogli da dovedu do novih trendova i u online kupovini. Jednostavno, nestašica jedne robe okrenuće kupce ka drugoj, i oni će početi pojačano da kupuju proizvode kojih ima na lageru u strahu da i oni ne nestanu iz ponude”, zaključuje Ilić.