Da li će u Srbiji pojeftiniti ili poskupeti benzin u narednom periodu?

Cenovni trendovi na tržištu naftnih derivata u našoj zemlji zavise od nekoliko faktora, gde zbivanja na svetskom tržištu sirove nafte svakako igraju najveću ulogu. U toku je nekoliko sučeljenih trendova ovih dana. Primera radi, cena severnomorske Brent nafte kreće se oko 66,6 dolara po barelu i u blagom je rastu, dok je severnoamerička WTI u neznatnom padu na približno 63 dolara. Uporedo sa tim, Međunarodna agencija za energetiku (IEA) saopštava da se “globalne zalihe spuštaju”, dok su sve oči uprte u članice OPEC, u iščekivanju njihovog ponovnog povećanja proizvodnje.

Kakva kretanja mogu da se očekuju na srpskom tržištu u narednom periodu, pogotovu imajući u vidu da, na primer, njihove cene poslednjih dana padaju u neposrednom komšiluku, u Hrvatskoj?

“Promene cene derivata nafte u protekla dva meseca posledica su skoka cene sirove nafte na globalnom tržištu i one su se dešavale u svim zemljama, različitom dinamikom. Kojom brzinom i kada će taj uticaj da se primeti na benzinskim stanicama, zavisi, pre svega, od uslova koji vladaju na svakom pojedinačnom tržištu”, objašnjava za Biznis.rs Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, i kao najsvežiji primer navodi rast vrednosti sirove nafte početkom novembra, kada su u Srbiji još gotovo mesec dana cene goriva bile u padu. To pokazuje, zapravo, da postoje odloženi tržišni efekti.

Naš sagovornik napominje da statistika potvrđuje da je tržište Srbije osetljivo na globalne promene, i u jednom i u drugom smeru.

“Tako je i sada. Kada su cene u nekim zemljama počele lagano da padaju, kod nas je rast zaustavljen, a sigurno je da će u nekom trenutku cene goriva u Srbiji biti snižene pod uticajem eventualnog daljeg pada”, kaže Mićović.

Na svetskom naftnom tržištu je poslednjih godina došlo do krupnih promena, a pandemija nije bila glavni okidač za drastični pad cene sirove nafte. Mićović podseća da je početkom prošle godine počeo ozbiljan tržišni rat između velikih proizvođača sirove nafte. Njega je u januaru 2020. pokrenula Saudijska Arabija kada je zatrpala svet ogromnim količinama koje u tom trenutku nisu bile potrebne nikome. Najkrupniji pad je bio posledica toga, a vremenom su počele da opadaju i potrebe tržišta zbog pandemije, pa je cena Brent nafte u maju iznosila oko 20 dolara po barelu. Tada je u Srbiji, pod pomenutim uticajima, cena benzina pala za oko 30 dinara po litru.

Teško je zaista napraviti srednjoročne prognoze. “Zemlje OPEC sada redukuju svoju proizvodnju kako bi izbalansirale realnu potražnju sa realnom ponudom. U ovom trenutku su cene stabilne, što odgovara i naftnom sektoru na aktuelnom cenovnom nivou iznad 60 dinara dolara po barelu. Međutim, i najbolji prognostičari su omašivali svoje procene u nekoliko poslednjih navrata kada su zemlje OPEC odlučivale kada će i koliko te sirove nafte iz svoje redukovane proizvodnje vratiti na tržište”, naglašava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.  

Poslednja pogrešna procena, na primer, govorila je da će OPEC već u prvoj polovini 2021. godine “uliti” nekoliko miliona barela nafte, ali se ona do sada nije ostvarila u punoj meri, nego članice ove organizacije stidljivo vraćaju deo proizvodnje.

“Jedino je sigurno da će povratak u normalniji život, kada je u pitanju pandemija korona virusa, vratiti deo potrošnje natrag, jer će mobilnost ljudi i aktivnosti privrede biti veće, ali kada će se to desiti zavisi od zdravstvene, a ne tržišne situacije”, zaključuje Mićović.