Da li je bolje izabrati kuću ili stan?

Potrebe i okolnosti koje je uzrokovala pandemija korona virusa promenile su prioritete i želje novih vlasnika nekretnina u Evropi.

Dilema – stan ili kuća – ne ostavlja ravnodušnim ni građane Srbije koji planiraju selidbu ili kupovinu stambenih kvadrata. Na izbor utiču brojni faktori, a jedan od najznačajnijih je finansijski.

„Kupci koji na raspolaganju imaju između 200.000 i 300.000 evra kupuju luksuzne stanove. Za kupovinu otmenih penthausa i kuća u Beogradu neophodno je izdvojiti između 500.000 i 1.000.000 evra, a u pojedinim slučajevima cena je viša. Oni koji za kupovinu nekretnine mogu izdvojiti od 50.000 do 100.000 evra, kupuju male stanove. Kupci koji nisu radno angažovani, pa im nije bitan centar grada, radije bi kupili novi dom van Beograda. Poslovni ljudi traže stan blizu posla, a najčešća lokacija je Novi Beograd. Bračni parovi sa malom decom najčešće žele da se skuće na široj teritoriji Beograda u blizini obdaništa, škola i dobrih saobraćajnica“, navodi za Biznis.rs agent i vlasnik agencije za prodaju nekretnina Kaća Lazarević.

Podaci Eurostata za 2019. godinu ukazuju da 72,6 odsto građana Srbije živi u kućama, dok u stanovima boravi tek 27,1 odsto. Poređenja radi, čak 46 odsto stanovništva EU živi u stanovima, dok je nešto više od trećine (35 odsto) prijavilo boravak u zasebnim kućama. Oko 19 procenata građana Evropske unije živi u dupleksima – kućama namenjenim za život dve porodice.

Udoban životni prostor zahteva novčano ulaganje

Srbija se nalazi na sedmom mestu u Evropi po udelu stanovništva koje živi u kućama. Ispred nas su Irska (91,7 odsto), Severna Makedonija (85,4 odsto), Hrvatska (78,3 odsto), Norveška (78 odsto), Belgija (77,6 odsto) i Holandija (74,8 odsto). Život u kući donosi brojne pogodnosti u smislu komfora, ali zato podrazumeva i ulaganja koje vlasnici stanova najčešće nemaju.

„Krucijalne razlike života u kući i stanu odnose se pre svega na brigu o problemima vodovoda, kanalizacije, krova, ulaza ili hodnika koji imaju stanari zgrada. O tome bi trebalo da brine upravnik zgrade. Vlasnik kuće samostalno rešava kvarove i nedostatke na objektu. Naravno, život u kući je komotniji, jer podrazumeva prijatan boravak na svežem vazduhu tokom letnjeg perioda. Ukoliko u stanu nemate terasu, a vrlo mali broj stanova ima komotne terase, onda se zatvoreni prostor odražava na kvalitet života“, objašnjava Lazarević.

Statistika kaže da četvrtina građana Srbije koja živi u stanovima ima veća primanja od 60 odsto medijalne zarade, koja za mart 2021. godine iznosi 49.328 dinara. Polovina građana koji imaju iznad 60 odsto medijalne zarade živi u kućama, što je slučaj sa 20 odsto onih koji imaju platu ispod ovog iznosa. Tek 2,7 odsto siromašnijih građana živi u stanovima.

„Cena luksuznih kuća kreće se od 500.000 evra pa do 2.000.000 evra. Vikendice na obodu Beograda su tipske posebne kuće čija je vrednost skočila, naročito posle pandemije. Višečlanim porodicama u kojima žive mala deca, stariji ljudi i kućni ljubimci više odgovara kuća nego stan“, zaključuje Lazarević i dodaje da renoviranje kupljene kuće donosi veće troškove, ali i administrativne poteškoće koje nekada iziskuju trud i strpljenje.

„Mnogo su veći troškovi renoviranja kuće, a potrebne su i dozvole. Kada je u pitanju stan, renoviranje se može obaviti bez većih administrativnih poteškoća. Dozvole za renoviranje stana su potrebne, ali vlasnici skoro sve završe bez njih, jer se dugo čekaju“, zaključuje Lazarević.

Prednosti i mane života u stanu

Jedna od glavnih prednosti života u stanu jeste brzina održavanja i čišćenja prostorija. Ipak, živeti pod istim krovom sa nekoliko desetina porodica zahteva uzajamnu saradnju i mnogo strpljenja kada je reč o svakodnevnim problemima u stambenim zajednicama.

Nivo komfora najčešće zavisi od površine stana, ali koncepcija i način uređenja doma i te kako utiču na kvalitet stanovanja. Glavna prednost života u stambenim kompleksima jeste blizina marketa, pijace, tržnog centra, pošte, zdravstvenih institucija. Naselja u kojima se nalaze kuće najčešće nemaju ovu vrstu pogodnosti, pa je neophodno korišćenje javnog prevoza, odnosno automobila.

Kada govorimo o režijskim troškovima života u stanu, treba napomenuti da variraju u zavisnosti od lokacije, kvadrature i opcija koje su na raspolaganju. Glavna prednost je ta što su troškovi najčešće predvidivi, pa vlasnici stanova ne strahuju od neočekivanih i drastičnih poskupljenja mesečnih računa.

Udoban život u kući pun izazova

Kupovina kuće najčešće donosi sa sobom i određenu površinu placa koji bi trebalo urediti kako bi funkcionalnost nekretnine bila potpuna. Sam proces uređenja, čišćenja i održavanja odvija se učestalo ili u ciklusima. Nekada je neophodno izdvojiti određeno vreme ili platiti stručnjake koji nude ovakve usluge.

Jedna od glavnih prednosti života u kući jeste mir i privatnost. Vlasnicima kuća najčešće ne smeta buka koja dopire iz stanova i neprijatni mirisi iz ventilacionih otvora. Oni ne gube nerve prilikom rešavanja svakodnevnih problema stambene zajednice, kao što su kvarovi na instalacijama ili popravke u zajedničkim prostorijama.

Kućni ljubimci koji žive u kući sa dvorištem imaju mnogo prostora za igru i svakodnevne aktivnosti, što utiče i na kvalitet njihovog života. Kada je reč o troškovima održavanja kuće, trebalo bi uzeti u obzir cene energenata tokom grejne sezone. Nekada je grejanje tokom čitave sezone ozbiljan trošak i o njemu vlasnik kuće mora misliti unapred.