DA LI JE OVO BUDUĆNOST POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE? U Danskoj otvorena najveća evropska vertikalna farma povrća

Budući da broj stanovnika u gradovima raste, inovatori traže nove načine uzgajanja hrane, uz što manju potrošnju resursa kao što su zemljište i voda, a jedno od rešenja koje se uvodi širom sveta su i vertikalne farme na kojima se usevi proizvode u više nivoa, najčešće u kontrolisanoj sredini.

Najveća takva farma u Evropi upravo je otvorena u glavnom gradu Danske, Kopenhagenu. Tamo je industrijska hala pretvorena u prostor za vertikalan uzgoj salate, začinskog bilja i kelja.

Povrće će biti uzgajano na 14 etaža koje se pružaju od poda do krova, a kompanija Nordic Harvest ističe da je u planu 15 berbi godišnje, uprkos tome što pomenute biljke ne rastu u zemlji niti dobijaju sunčevu svetlost. Ovakav sistem zauzima manje prostora u odnosu na tradicionalni uzgoj, a biljke će rasti uz pomoć LED svetala.

Vertikalna farma prostire se na 7.000 kvadratnih metara, i rezultat je saradnje danske kompanije Nordic Harvest, koja se godinama ističe inovativnim i organskim rešenjima uzgajanja biljnih kultura, kao i tajvanske grupacije YesHealth. Njihov cilj je dostizanje godišnje proizvodnje od 1.000 tona povrća.

Ipak, ovi urbani objekti ipak nisu naišli na dobrodošlicu poljoprivrednika koji smatraju da je tako u pitanje doveden njihov tradicionalni način proizvodnje, a osvrnuli su se i na veliku potrošnju električne energije potrebne za novi način uzgoja.

Nasuprot tome, predstavnici danske kompanije ističu faktore koji pozitivno utiču na prirodnu sredinu, kao što je uzgoj u blizini potrošača, korišćenje zelene energije, ali i proizvodnja bez upotrebe pesticida.

Prema podacima Svetske banke od poslednjeg istraživanja globalnih poljoprivrednih kretnji od pre četiri godine, čak 37 odsto zemljine kopnene mase upotrebljava se za poljoprivredu.

Ljudska populacija je sve brojnija i trenutno broji oko osam milijardi stanovnika, klimatske promene mogu ugroziti dostupnost zemljišta za uzgoj, a iz Svetskog programa za hranu upozoravaju da je četvrtina proizvodnih površina degradirana, što dovodi u pitanje bezbednost hrane i održivot obradivih površina.