DA NISAM U DRUGOM STANJU, RADILA BIH Vaspitačica Tonka za Biznis.rs kaže da nije zatvarala vrtić u Švajcarskoj za vreme pandemije

Antonija Ostojić došla je u Švajcarsku 2011. godine. Tri godine je radila u vrtiću u Cugu, da bi 2015. godine sa još dve koleginice otvorila svoj vrtić u istom gradu. Tonka, kako je zovu prijatelji, njen muž Ivan i sin Maksim su trenutno u Cirihu, gde su bili od samog početka pandemije. Očekuju prinovu i stoga su daleko oprezniji nego što bi možda bili, pa ona u ovom periodu nije išla na posao, a volela bi.

„Ivan obično često ide na poslovna putovanja, ali su u drugoj nedelji marta otkazani svi letovi za SAD, tako da je na svu sreću ostao ovde. U centru grada nisam bila od kada su objavili da se škole zatvaraju. Mnogi koji su išli do centra govorili su da je sablasno pusto. Do tada je sve radilo potpuno normalno. Prva epidemiološka mera uvedena je sredinom februara, kada su ljudi prestali da se rukuju prilikom susreta, što je ovde čak i u vrtiću odraz poštovanja“, kaže Tonka.

Od prošlog ponedeljka, pojedine prodavnice koje su bile zatvorene ponovo su počele da rade, kao i frizerski i kozmetički saloni. U Švajcarskoj nije bilo zabrane kretanja, tako da su ljudi mogli da odlaze u prirodu.

„Držanje distance svi su poštovali, kako na otvorenom, tako i u zatvorenom prostoru. Muž moje koleginice koji radi u bolnici rekao je da je bilo izuzetno tiho i mirno, jer su sve intervencije koje nisu hitne bile otkazane, odnosno odložene do daljeg. Otvorene su bile samo apoteke i prodavnice sa prehrambenim proizvodima. Sećam se, iz nekog razloga, trenutka kada su zatvorili cvećare i svo cveće koje su imali u skladištu, delili besplatno. To mi je bilo baš tužno“, priseća se ona.

Nakon što se situacija pogoršala i broj zaraženih počeo naglo da raste, uvedene su strožije mere. Škole i vrtići su zatvoreni 15. marta i tada je uvedena zabrana okupljanja više od pet osoba. Kao i u drugim zemljama, otkazani su svi koncerti, javna okupljanja i slično.

„Pomoć građanima i biznisima razlikuje se ovde od kantona do kantona. Konkretno, za kanton Cug, ljudima koji imaju privatni biznis, ali su zbog date situacije morali da obustave rad, ponuđena je pomoć za zaposlene od 80 odsto mesečne plate. Međutim, moja kozmetičarka, koja sama radi, dobila je tek toliko novca da pokrije osnovno zdravstveno osiguranje. Roditeljima je nuđena pomoć u vidu refundiranja troškova vrtića za vreme za koje dete nije boravilo u njemu, a oni su i dalje morali da plaćaju vrtić. To je slučaj u našem vrtiću, jer mi nismo zatvarali pošto nam država ni u jednom trenutku to nije rekla, ali roditelji iz predostrožnosti nisu dovodili decu. Kod Maksima u redovnom vrtiću, koji je bio zatvoren, biće refundirani samo troškovi hrane, jer je predškolska ustanova jedino na tome mogla da uštedi u toku ovog perioda. Tekući troškovi su im i dalje ostali isti (plate zaposlenima, stanarina i tome slično). Ove ustanove su imale organizovan rad samo za roditelje koji nisu mogli da rade od kuće, ali je bilo neophodno da se prijave, kako bi mogli da ostave dete u vrtiću“, priseća se Antonija.

U Švajcarskoj je do sada registrovano 30.009 slučajeva zaraženih i 1795 preminulih, a oporavilo se 25.400 pacijenata. Zvanično vandredno stanje proglašeno je 18. marta i od tada su Ostojići uglavnom kod kuće. Svako ko ima takve mogućnosti, radi iz svog doma, kao što je to slučaj sa njenim mužem Ivanom, kojem je ovakav način rada naporniji nego inače, a i mnogi koji su u sličnoj situaciji se žale na isto.

„On je na pozivima od osam do 22 sata, skoro bez prestanka. Što se tiče finansija, to je ostalo isto. U mom vrtiću, jer ga nismo zatvarali, sve je ostalo nepromenjeno, osim što je manje dece, ali se broj prisutnih iz nedelje u nedelju povećava. Tako da očekujem da će se sredinom maja uglavnom sve normalizovati“, istakla je Tonka.

U svakoj prodavnici u Cirihu, na ulazu stoji sredstvo za dezinfekciju kao i rukavice koje ljudi mogu da uzmu. U početku je bio ograničen broj ljudi koji je mogao da bude prisutan u prodavnici i prilikom ulaska u radnju, pa su kupci dobijali brojeve. Sada toga više nema, dok su sredstva za dezinfekciju i dalje na raspolaganju. Svugde je obeležena distanca od dva metra prilikom čekanja u redu.

„Ljudi su ovde bili disciplinovani i zaista su se trudili da izbegavaju kontakte van porodice, ali nije bilo panike. Barem kod onih koje mi poznajemo. Prilikom susreta sa poznanicima, mi smo uvek držali distancu i nije bilo prisnog pozdravljanja. Mere koje su preduzete nisu bile naročito stroge, već su se ljudi ponašali normalno, ali obazrivo. Gradski prevoz ni u jednom trenutku nije prestao da radi. Apeluje se da se ostane kod kuće, ali je sve urađeno bez nekog velikog pritiska, što očigledno lepo funkcioniše“, naglasila je ona.

Ona je naglasila da trenutno u prodavnici ima svega, ali da je na početku pandemije, čak i pre početka proglašenja vandrednog stanja, bila nestašica svega, posebno toalet papira, sredstava za zaštitu i dezinfekciju, konzervi, testenina, jaja, brašna…

„Kasnije se situacija popravljala iz nedelje u nedelju, jer su se ljudi ili opustili ili privikli na datu situaciju, a možda i shvatili da nije kraj sveta, pa su prestali da kupuju enormne količine hrane“, istakla je Tonka.

Nedostaju joj ljudi sa kojima je navikla da se viđa, a većina ima isti problem, jer svako voli da izađe iz kuće, viđanje i razgovor. Pandemija korona virusa diktira drugačija pravila.

„Kao i od svake nepoznate situacije, postoji izvesna doza straha, ali mislim da se vremenom čak i taj osećaj polako gubi. U svakom slučaju, videćemo šta će vreme doneti, ali sigurna sam da su neki novi izazovi pred nama i da će biti potrebno vreme da se svi koliko-toliko vratimo u neku vrstu normale, ako je to ikako nakon svega ovoga moguće“, zaključuje Antonija Ostojić Tonka.