Deficit budžeta 19,2 milijarde dinara, rezultat bolji nego prošle godine

Budžet Republike Srbije zabeležio je u martu 2022. godine deficit od 19,197 milijardi dinara, što je za 11,8 milijardi bolji rezultat u odnosu na mart 2021. godine, navodi se u mesečnoj analizi publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, primanja budžeta realno su veća za 18 odsto, dok su izdaci budžeta realno veći za 3,9 odsto. Posmatrano po vrstama primanja, međugodišnji realni rast registrovan je kod većine kategorija budžetskih primanja, pošto su jedino primanja po osnovu donacija, neporeskih prihoda i ostalih poreskih prihoda zabeležila realni pad (31,5 odsto, 5,3 i 4,7, respektivno).

Realnom rastu primanja budžeta najznačajnije su doprineli prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednost, sa stopom rasta od 22,7 odsto, akciza sa stopom rasta od 25,5 odsto i poreza na dobit preduzeća sa stopom rasta od 18,1 odsto.

U okviru izdataka budžeta, realnom rastu su najznačajnije doprineli izdaci za subvencije, kapitalni izdaci i izdvajanja za socijalnu zaštitu iz budžeta, sa stopama od 48,1, 10,7 i 6,0 odsto, respektivno, dok je realni pad zabeležen kod transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, rashoda po osnovu otplate kamata i rashoda za kupovinu roba i usluga (-27,1 odsto, -17,1 odsto i -9,8 odsto, respektivno).

Ukupna primanja budžeta u martu 2022. godine iznosila su 133.198 miliona dinara, što je za 17.044,5 miliona više u odnosu na prethodni mesec. Primanja budžeta su, u odnosu na februar, realno viša za 13,8 odsto.

Na takvo kretanje uticalo je realno povećanje svih kategorija primanja budžeta, izuzev primanja po osnovu akciza koja su zabeležila negativnu stopu realnog rasta od 17,6 odsto. Realnom rastu budžetskih primanja najznačajnije su doprineli primanja po osnovu poreza na dodatu vrednost, neporeskih prihoda i poreza na dobit preduzeća, sa stopama realnog rasta od 22,4, 33,4 i 22,3 odsto, respektivno.

Ukupni izdaci budžeta u martu 2022. godine iznosili su 152,39 milijardi dinara, što je za 8,52 milijarde manje u odnosu na februar ove godine.

Realnom padu izdataka budžeta od šest odsto najviše je doprinelo smanjenje izdataka po osnovu transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, rashoda po osnovu otplate kamata i nabavke finansijske imovine, sa stopama realnog rasta od -71,3, -53,5 i -84,9 odsto, respektivno. Sa druge strane, realni rast izdataka po osnovu subvencija (297 odsto), kapitalnih izdataka (92,3 odsto), transfera ostalim nivoima vlasti (42,8 odsto) i rashoda za kupovinu roba i usluga (31,9 odsto) najznačajnije su doprineli ublažavanju realnog pada izdataka budžeta.

U prva tri meseca ove godine, u budžetu Republike ostvaren je deficit od 72,066 milijardi dinara, što je za 48,563 milijardi slabiji fiskalni rezultat u odnosu na isti period prethodne godine. Ostvareni fiskalni rezultat posledica je realnog rasta primanja budžeta od 8,1 odsto uz istovremeno realno povećanje izdataka budžeta od 20,1 odsto.

Posmatrano po kategorijama primanja, u prva tri meseca tekuće godine, u odnosu na isti period prethodne godine, pozitivan realni rast ostvarila su primanja po osnovu carina (27,4 odsto), poreza na dodatu vrednost (19,9 odsto), poreza na dobit preduzeća (13,3 odsto) i poreza na dohodak građana (5,8 odsto), dok je realni pad zabeležen kod prihoda po osnovu donacija (-71,0 odsto), neporeskih prihoda (-13,5 odsto), ostalih poreskih prihoda (-5,2 odsto) i akciza (-1,7 odsto).

Sa druge strane, na realni rast izdataka budžeta uticale su skoro sve kategorije izdataka budžeta, imajući u vidu da su jedino izdaci po osnovu otplate glavnice po garancijama i transfera ostalim nivoima vlasti zabeležili negativne stope realnog rasta (-19,5 i -2,6 odsto, respektivno). Najznačajniji doprinos realnom rastu izdataka budžeta dali su ostali tekući rashodi, sa stopom od 251,3 odsto, transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, sa stopom od 38,9 odsto i subvencije, sa stopom od 39,6 odsto, piše u mesečnoj analizi MAT-a.