Deficit crnogorskog budžeta za prva dva meseca 81,6 miliona evra

Državni budžet Crne Gore je za period januar–februar imao deficit od 81,6 miliona evra, dok je za ista dva meseca prošle godine manjak iznosio 32 miliona evra, navedeno je u izveštaju o realizaciji budžeta.

U istom periodu vraćeni su stari dugovi od 43,3 miliona evra, kupljene hartije od vrednosti za 14,6 miliona evra (dokapitalizacija Instituta) i date pozajmice od 1,9 miliona evra, tako da je ukupan iznos nedostajućeg novca bio 141,5 miliona evra.

Taj ukupni manjak je pokriven korišćenjem novca iz depozita u iznosu od 120,7 miliona evra (koji je nastao od prošlogodišnjih zaduženja), zatim novim zaduženjem od 17,3 miliona, sa 3,4 miliona po osnovu primitaka od otplate kredita i sredstvima prenetim iz prethodne godine i sa 100 hiljada od prodaje imovine, piše Biznis.me.

Izdaci budžeta za ova dva meseca iznosili su 436,2 miliona evra, dok su bili planirani na iznos od 527 miliona evra. Da su realizovani svi planirani rashodi, ukupan deficit bi iznosio 172,4 miliona evra, dok bi ukupno nedostajalo 232,3 miliona evra.

Ukupni prihodi za ovaj period bili su 354,6 miliona evra, odnosno 21,5 miliona veći od plana ili 6,5 odsto. U odnosu na isti period prošle godine prihod je veći za 19,5 miliona ili za 5,8 odsto.

Najviše novca je prihodovano od poreza na dodatu vrednost (PDV) – 200,6 miliona evra, 13,5 miliona više nego lane. Od akciza su dobijena 53 miliona, što je za četiri više, a od doprinosa za penzijsko osiguranje 45,5 miliona ili 1,7 miliona više nego u istom periodu prošle godine.

„Ukupni izdaci iznosili su 436,2 miliona evra, ali su značajno niži od plana i to za 90,8 miliona evra ili 17,2 odsto, što potvrđuje disciplinu u izvršenju budžeta i pažljivo upravljanje javnom potrošnjom”, naveli su iz Ministarstva finansija.

Podaci iz tabela ukazuju da u prva dva meseca nisu realizovane – plaćene redovne aktivnosti državne uprave, odnosno manje je bilo plaćanja po skoro svakoj stavci. Tako je na uplatama za socijalnu zaštitu napravljena „ušteda” od 10,4 miliona evra u odnosu na plan, kapitalne investicije su plaćene za 32,4 miliona manje od plana, dok je na transferima javnim institucijama „ušteđeno” 16,3 miliona evra. Manje je plaćeno od planiranog i za rashode za usluge za 8,9 miliona, za tekuće održavanje 6,1 milion, za materijal 2,2 miliona, za rente 1,3 miliona.

Planirano je bilo da se za kapitalne investicije u ova dva meseca plati 57,4 miliona evra, a isplaćeno je manje od polovine – 25 miliona. U samom februaru rezultat je još gori jer je od planiranih 25,6 miliona evra isplaćeno 6,4 miliona evra, što je 25 odsto od plana.

Ministarstvo finansija se na početku svake godine hvali napravljenim uštedama i racionalizacijom, ali se svaki put sve one plate do kraja godine.

Za isplatu penzija u januaru i februaru bilo je potrebno 136,5 miliona evra, što je za 1,9 miliona manje od planiranog, a za 8,1 milion više u odnosu na isti period prošle godine.

U ova dva meseca prihod od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosio je 45,5 miliona evra, odnosno deficit Fonda PIO (razlika između prihoda od doprinosa i isplate penzija) iznosio je 91 milion evra. Kako je država garant isplate penzija, nedostajući novac je obezbeđen iz drugih budžetskih prihoda.

April izazovan mesec, očekuje se suficit

Prema planu budžeta za april na naplatu dolaze stari krediti u iznosu od 78 miliona evra, kao i dodatni troškovi za kamate od 49,7 miliona evra.

Ministarstvo očekuje da će u ovom mesecu imati suficit od 16 miliona, a da će sa vraćanjem kredita ukupna nedostajuća količina novca iznositi 62,7 miliona koja bi se pokrila trošenjem depozita iz ranijih zaduženja.

Razlog za suficit je što su u aprilu očekivali naplatu poreza na dobit u iznosu od 123,4 miliona evra, odnosno ukupno polovinu iznosa koji se naplati tokom cele godine.

Porez na dobit je većinom sezonski porez koji se prihoduje nakon što firme predaju finansijske iskaze. Ove godine, zbog problema u radu novog sistema Poreske uprave, rok za predaju finansijskih iskaza i prijava poreza na dobit pravnih lica produžen je do 24. aprila. Iz Poreske uprave su istakli da je rok za plaćanje poreza na dobit ostao isti – do 31. marta.

U aprilu nisu planirana nova zaduženja, ali je u planu za mart pisalo zaduženje iz inostranih izvora u iznosu od 100 miliona.

Ministarstvo je planiralo i da se u junu zaduži za 288 miliona iz inostranih izvora, kao i po 50 miliona u septembru i novembru iz domaćih izvora.